U galeriji LKC otvorena izložba “Simbol(i) grada” – 37 dela srpske moderne od Paje Jovanovića do Save Šumanovića

U galeriji Leskovačkog kulturnog centra sinoć je otvorena izložba „Simbol(i) grada: remek dela srpskog modernizma u službi reprezentacije lokalne zajednice“.

Postavka obuhvata 37 dela vodećih predstavnika srpske moderne od Paje Jovanovića do Save Šumanovića iz Zbirke Narodnog muzeja iz Smederevske Palanke. Izložbu će svi moći da pogledaju u narednih mesec dana.

Marija Rajković, član Gradskog veća grada Leskovca zadužena za oblast kutlure, obratila se na otvaranju izložbe, pozdravila sve u ime gradonačelnika dr sci. med. Gorana Cvetanovića i tom prilikom kazala:

„Naši sugrađani navikli su već da u svom gradu mogu da pogledaju vrhunske izložbe, koncerte, festivale…. Ova institucija priredila je izložbu grafika Pabla Pikasa, Salvadora Dalija, izložbu slika Milana Konjovića, srpskih akademika… Organizuju se filmski i muzički festivali koji su na mapi kulturnih dešavanja Srbije upisani kao najprestižniji. Grad Leskovac kulturu smatra svojim brendom i zbog toga izdvaja ozbiljna finansijska sredstva kako bi naše institucije kulture podržala. Ovim, i još jačim tempom nastavićemo i u narednom periodu kako bismo u narednom periodu dosegli titulu prestonice kulture.“

Sanja Conić, direktor LKC-a, rekla je:

„Veliko zadovoljstvo i čast je da se u galeriji nađe ovako značajna izložba. Nakon Save Šumanovića evo još jedne značajne izložbe. Umetnosti i umetnika nema bez ljubavi i onih koji ih poštuju.“

Autor izložbe je dr Stevan Martinović, viši kustos – istoričar umetnosti, direktor Narodnog muzeja u Smederevskoj Palanci, koji je i otvorio izložbu.

Zahvalio se predstavnicima Leskovačkog kulturnog centra na gostoprimstvu i profesionalizmu.

„Večeras imate priliku da vidite 37 odabranih radova, kao dela zbirke srpske moderne koju naš muzej čuva i baštini, od 190 radova reprezenata srpske moderne. Računali smo na kvantitet i kvalitet da prikažemo genezu razvoja srpske umetnosti počev od samih početaka 20. veka pa kroz impesionizme, ekspesionizme, simbolizme, realizme i sve one pravce koji su obeležili prve decenije 20. veka a pokazujući na izvestan način da je važno uočiti i one manje bitne radove koji oslikavaju jednu celinu, jednu crvenu nit koja je prolazila kroz sve te decenije i uobličila srpsku modernu onako kako ona danas izgleda i kako je izučavamo.