Zašto leskovački osnovci crtaju nacističke simbole i znaju li njihovo značenje?

Stubovi jedne od stambenih zgrada u centru grada, odnedavno su išarani grafitima, ispisanim crvenim auto-sprejem, koji predstavljaju svastike, ljudsku figuru glave oblivene krvlju i drugim nacističkim simbolima, od kojih je jedan kombinovan sa srpska četiri ocila.

U razgovoru sa stanarima zgrade saznajemo da se radi o starijim osnovcima iz komšiluka (imena poznata redakciji), te da je na njihovo ponašanje skrenuta pažnja roditeljima, ali da su oni to definisali kao dečiji nestašluk.

Obzirom na činjenicu da su deca tog uzrasta, pre svega kroz istoriju, morala učiti o fašizmu i njegovim simbolima, psihologa Anu Antanasković iz OŠ ”Vuk Karadžić” pitali smo znaju li ona njihovo značenje i zašto imaju potrebu da svoje stavove, (ako se radi o stavovima) izražavaju na taj način:

– Grafit posmatramo kao vizuelnu poruku, putem koje se ostvaruje komunikacija sa drugima, bilo da on predstavlja vid vandaliza ili umetnosti. To je oblik izražavanja, sredstvo za upoznavanje socijalne sredine i aktuelan odnos prema dominantnom kulturnom sklopu.

Na pomenutim slikama dominiraju krajnje provokativni motivi sa nacističkim konceptom, poput svastike ili Keltskog krsta, nevešto iscrtanih.Takođe, uočavamo čuvenog Čiča Glišu. Ako pažljivije pogledamo, videćemo da ova jednostavna figura ima nasmejanio lice, što može simbolizovati raspoloženje osobe koja ga je crtala, a može označavati i želju da se pobedne od odgovornosti. Mišljenja sam da je manja verovatnoća da su aktivistički razlozi počinioca inspirisani rasnom ili nacionalnom mržnjom, već su mnogo više povezani sa razvojnim periodom u kome se on nalazi, kaže psihološkinja Antanasković.

Ona dodaje da adolescenciju odlikuju slabija emocionalna samoregulacija, veći fokus na sadašnjost u odnosu na budućnost, izražena potreba za kontrolom i autonomijom, motorička impulsivnost, potreba za pojačanim adrenalinom, a sve to predstavlja pogodno tlo za manifestaciju ponašanja koje odstupa od opšteprihvaćenog.

– Potreba za iskazivanjem lične frustracije i nezadovoljstva ili potreba da se oslobode dosade i stresa, mogu biti pokretači na ovakvu aktivnost. Međutim, poslednjih godina, sve je prisutniji trend vođen željom tinejdžera za validacijom, odnosno potvrđivanjem, naročito na društvenim mrežama. Na napred pomenute pojave mogli bismo gledati kao na nešto što tinejdžerima treba da donese višestruku korist. ”Nelegalnim” radnjama se pribavlja osećaj uzbuđenja, a demonstrirajući ”svoju volju i moć”’ , povećavaju šansu za džekpotom popularnosti i to u svom društvu.

Pritisak vršnjaka je, takođe, jak motivator. Svakodnevno im se, posebno preko medija, nameću uzori, čije ponašanje nije prosocijalno. Identifikacija sa anti-junacima vodi ih u neprihvatljivo ponašanje. Tinejdžeri su skloni i ”testiranju” granica, njihovom pomeranju i reakciji na učinjeno. Deo zabave mladih, danas su i video igre, generatori brojnih ideja, kaže školski psiholog.

Ono što svakako ne treba izgubiti iz vida jeste činjenica da je, u poslednje vreme, ”razumevanje” Holokausta opada, što je najveći udarac ljudskom dostojanstvu i humanosti u novijoj istoriji civilizacije.

– Oni koji su nacističke simbole iscrtavali, verovatno znaju za njega, ali ne razumeju suštinu. Zato je bilo dobro da smo tu decu mogli pitati za motiv i da ih dobro slušamo.

Ovakvi incidenti, mogu nam poslužitit kao prilika za poučavanje dece o istoriji fašističkih simbola i svim strahotama proizašlim iz tog pokreta, kaže Ana Antanasković, ali ističe da je poželjno da to učenje ne poprimi karakter ”pokvarene ploče”. Nije prvi put da se ovako nešto dešava i o tome piše, ali se sve završi na osudi anonimnih počinilaca. Samo ako se uključi cela zajednica, počev od porodice, preko škole do socijalnog okruženja, možemo stati naput ovakvim pojavama i omladinu odgajati u duhu čovekoljublja i humanosti.