Zasedao Krizni štab: Neophodno povećati obuhvat vakcinacije, oštrija kontrola primene mera – Kompletno imunizovano više od 2,64 miliona građana

Članica Kriznog štaba za zaštitu zdravlja stanovništva od zarazne bolesti COVID-19 i ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Darija Kisić Tepavčević izjavila je danas da je epidemiološka situacija u Srbiji poslednjih nedelja stabilna, ali da se obuhvat vakcinacije mora povećati, ako želimo spremni da sačekamo jesen.

Kisić Tepavčević je, nakon sednice Kriznog štaba, rekla da se, međutim, u većini zemalja beleži pogoršanje epidemiološke situacije, koja je delom vezana za pojavu novog soja koronavirusa, ali je, pre svega, razlog za to nedovoljni obuhvat vakcinacije.

Ona je prenela da je i najveći deo današnjeg sastanka bio posvećen tome kako da se utiče na sve da se poveća obuhvat vakcinacije, jer cepiva štite od širenja bolesti, ali i od smrtnih ishoda. To nije samo individualna, već i kolektivna odgovornost, jer vakcinacijom štitimo i one koje najviše volimo, poručila je Kisić Tepavčević, dodavši da se poslednjih dana beleži blagi porast obolelih.

Sezona je godišnjih odmora, ali virus nije na odmoru i to nam potvrđuje broj inficiranih, ali i to što svaki dan neko od naših sugrađana izgubi život, naglasila je ona. Prema njenim rečima, među hospitalizovanim pacijentima, više od 99 odsto nije vakcinisano, dok među preminulima od zaraze koronavirusom nije bilo osoba koje su kompletno vakcinisane, što je veliki pokazatelj koliko je važna vakcinacija.

Kisić Tepavčević je precizirala da je u Srbiji bar jednom dozom vakcinisano 2.772.927 osoba, dok je kompletno imunizovano 2.642.507 građana.

To je, kako je navela, 49 odsto, a imajući u vidu koliko su nam dugo vakcine dostupne, i to da je cepivo obezbeđeno za svakog građanina, ovaj procenat nije dovoljan ako želimo da što spremniji dočekamo jesen i sezonu respiratornih infekcija. Ona je naglasila da postoje regioni sa visokom svesti o značaju vakcinacije i većim brojem vakcinisanih, među kojima je Beograd, gde je u opštini Stari grad vakcinisano 74,13 odsto punoletnih stanovnika, a na Savskom vencu 72,53 odsto. Prema njenim rečima, uz glavni grad, koji prednjači po broju vakcinisanih, u vrhu su i Priboj, Niš, Užice, Kladovo, Kikinda i Novi Sad, dok su Tutin, Novi Pazar i Lajkovac među gradovima u kojima je nedovoljno ljudi vakcinisano.

Ona je, povodom informacija da pojedini klinički centri traže od zaposlenih koji se nisu vakcinisali PCR testove prilikom povratka sa odmora, naglasila da je bolnica mesto gde postoji najveći intenzitet kontakata sa najosetljivim građanima, koji su bolesni i zahtevaju lečenje i negu. Kisić Tepavčević je rekla da zdravstveni radnici mogu biti prenosioci infekcije, a da je jedna od mera koja se može donositi individualno, od bolnice do bolnice, u zavisnosti od epidemiološke situacije, da se zaposlenima, nakon odmora, može tražiti dokaz da nisu zaraženi. Prema njenim rečima, vakcine su dostupne od decembra tako da su svi zdravstveni radnici, koji odgovorno shvataju svoj posao, a koji nemaju kontraindikaciju, primili vakcinu. Oni koji na duži vremenski period odu sa svog radnog mesta, prilikom povratka moraju da budu bezbedni za svoje pacijente i bolničku sredinu podvukla je ona, istakavpi da treba da pruže dokaz da nisu zarazni a to je PCR test.

Ona je naglasila i da moramo biti svesni činjenice da, i ukoliko se ukaže potreba za trećom dozom vakcine, ona neće obezbediti kolektivni imunitet. Prema njenim rečima, svi oni koji su revakcinisani sigurno će otići da prime i treću dozu, ukoliko se ispostavi da je potrebna, ali sada je prioritet da se oni, koji nisu primili nijednu dozu, vakcinišu kako bismo stekli kolektivni imunitet i izborili se sa virusom. Kisić Tepavčević je navela da se još uvek rade istraživanja o trećoj dozi, napomenuvši da se pokazalo da postvakcinalni imunitet traje duže nego što se prvobitno mislilo.

Ona je ukazala na to da nije primećen veliki broj inficiranih koji su prethodno vakcinisani, a da i oni koji jesu inficirani, a vakcinisani su, nisu imali teže oblike bolesti. Zadatak svih vakcinisanih jeste da utiču na one koje poznaju, a koji nisu vakcinisani, da promene mišljenje i da to učine, jer vakcinacijom ne štite samo svoj život, već živote svih nas, poručila je Kisić Tepavčević.

Ali, ja ne znam da li je nekom potrebna veća motivacija od podatka da je više od 99 odsto osoba, koje su poslednjih meseci hospitalizovane, nevakcinisano. Vakcina spašava život, naglasila je ona.

Kisić Tepavčević je ponovila da je istraživanjima dokazano da su vakcine bezbedne, pri čemu u najvećem broju slučajeva gde su se pojavile neke bolesti, to nije imalo veze sa vakcinom, sem što se podudarilo sa vremenom vakcinacije.

Kako je navela, na sednici Kriznog štaba danas je konstatovano da više od 30 odsto ljudi ne nosi zaštitne maske i ne održava distancu, pa će u narednom periodu biti pooštrene kontrole poštovanja mera protiv epidemije.