Sveti Nikola mi je noćas spasio život: Slovenca Juša Žagara, u Grdeličkoj klisuri, samo čudo sačuvalo od sigurne smrti

Usled klizavog kolovoza, izgubio je kontrolu nad vozilom, udario u desnu, pa u levu ogradu Koridora. Onesvećenog, policija ga je pronašla na ivici 30 metara duboke provalije, a onda je čuo da su sinoć Srbi slavili Svetog Nikolu, zaštitnika moreplovaca i putnika

Samo poveći hematom i masnica na čelu svedoče pravoj drami, koju je sinoć, na sablasno praznom Koridoru, preživeo Juš Žagar, Slovenac, predstavnik jedne farmaceurske kuće. Kao i mnogo puta ranije, uputio se poslovno u Srbiju i Makedoniju.

– U kompaniji koja se bavi prodajom deterdženata i dezinfekcionih sredstava, kao savetnik u farmaciji, ”pokrivam” čitav prostor bivše Jugoslavije, od austrijske, do grčke granice. Praktično živim na točkovima. Plan je bio da završim posao u Skoplju, prođem kroz Leskovac gde imam jednu koleginicu, a da potom u Beogradu, na tim bildingu, sa poslovnim prijateljima proslavim kraj još jedne uspešne godine. Krenuo sam iz Slovenije u 11 sati, i put je protekao bez ikakvih problema. Ipak sam se najpre zaustavio u Leskovcu, malo odmorio od već dugog putovanja, a potom sam nastavio ka Skoplju, priča, premotavajući u glavi film o danu, koji se, ipak, srećno završio.

Na petlji kod Vlasotinca, uključio se na Koridor 10 i bio prijatno iznenađen činjenicom da je auto-put praktično prazan i unapred obradovan činjenicom da će i granični prelaz ka Makedoniji biti pust:

– Znao sam da je neki veliki paznik, ali da nigde nema ”živog” automobila, nisam mogao ni da zamislim. Ušao sam u Grdeličku klisuru i nedugo zatim ustanovio da je kolovoz zaleđen. U tom trenutku sam izgubio kontrolu nad automobilom. Udario sam desnom stranom u ogradu, nekako se izvukao iz te nevolje, ali se od siline sudara automobil odbio i krenuo ka levoj strani. Ja sam, zbog udarca glavom u volan, u međuvremenu izgubio svest i prvo čega se sećam kad sam se probudio, jeste lice policajca koji me pita jesam li povređen.

Pošto je ustanovio da je sa njim sve u redu, izašao je iz smrskanih kola i ispod sebe ugledao ambis.

– Samo čudo je zaustavilo automobil na ugradi vijadukta, iznad provalije duboke 30-ak metara, jer da sam sleteo sa puta, više me ne bi bilo. Nisam zaspao, jer sam neposredno pre toga odmarao i popio kafu, a nije bilo ni kasno, oko 22 sata. Vraćam se u Leskovac i, po preporuci, se zaustavljam kod Hotela ”Bell”. Tu sam prenoćio, a ujutru mi ljubazna recepcionarka, kad je čula moju priču, kaže da mi je život spasio Sveti Nikola, zaštitnik putnika. Preporučuje da odem u crkvu preko puta i ovom čudotvorcu zapalim sveću. To sam i uradio, večno zahvalan svetom ocu Nikolaju što me je sačuvao. Ikona sa njegovim likom, koju sam kupio u leskovačkoj crkvi, biće moj čuvar ubuduće.

Juš nije verujući, ali priznaje da čitav dan razmišlja o onome što mu se desilo:

– Poput mnogih ljudi sam, koji zaboravljaju da život ne treba uzimati zdravo za gotovo. Cilj nam je da stignemo od tačke A, do tačke B i ponekad podsećamo na robote. Ne razmišljamo koliko smo krhki i da, u nekoliko sekundi sve može da se promeni. Mene je bukvalno toliko delilo od smrti. Neko ili nešto neobjašnjivo me sačuvalo i verujem da je to bio Sveti Nikola. Zašto baš mene, ne znam, ali sam večno zahvalan. Čini mi se da o veličini i moći nekog sveca govore njegova čuda prema nevoljnicima, bez obzira na rasu, veru, boju kože. Nikada neću zaboraviti 19. decembar 2022. i njegovu dobrotu prema meni.

Ovaj mladi čovek ima samo reči hvale i za dežurnu ekipu policije, koja mu je, na pustom Koridoru, pružila pomoć i pobrinula se za sve formalnosti oko transposta automobila.