Dnevnik Juga Dnevne internet novine juga Srbije
Iako je smokva, inače poreklom sa istočnog Mediterana, neotporna na niske temperature, pa najbolje i najviše uspeva u područjima sa toplom klimom, tokom vekova se odomaćila i na kontinentu. Jedna vremešna biljka u Leskovcu se toliko prilagodila ovdašnjim uslovima, da daje neuobičajeno krupne plodove
Stara smokva u centru Leskovca tek je počela da rađa, a sazreva u ciklusima. Dok su neki kruškoliki plodovi tek počeli da se formiraju, drugi su već gotovo zreli. Ono što fascinira je njihova neuobičajena veličina.
– Vidite koliko su krupne ove na vrhu. Svaka je teška najmanje sto grama, k’o pesnice su. Nisam sigurna koliko je drvo staro, bilo je tu kad sam se ja rodila. Svake godine obilno rađa, toliko da ne možemo sve ni da uberemo, ali nije uvek tako krupna. Kažu da se ovoliki plodovi viđaju samo na primorju. Vrlo je sočna i ukusna, ali jedva pojedete jednu-dve, priča vlasnica dvorišta, kojim dominira ovo staro drvo.
Inače, plodovi smokve se konzmiraju sveži i sušeni. Dok 100 grama svežih smokava ima svega 74 kalorije, sušenjem se njena vrednost utrostručuje na 249 kalorija. U suvim smokvama ima puno gvožđa, zbog čega je, još pre nove ere, bila sastavni deo ishrane sportista.
Poznata su njena lekovita svojstva, jer je puna minerala i vitamina. Najpopularniji lekoviti recept, ”za sve bolesti” jeste maslinovo ulje pomešano sa smokvama.
