Skriveni Beč – znamenitosti koje malo ko zna

Beč je grad koji se ne može upoznati iz jednog pogleda. Iza blistavih fasada Šenbruna i monumentalnosti katedrale Svetog Stefana, iza konjskih zaprega na Ringu i redova turista pred muzejima, skriva se jedan drugi, intimniji Beč, a to je grad skrivenih dvorišta, neobičnih muzeja, i priča koje nisu u turističkim vodičima.

Ako želite da istinski upoznate carski grad, morate sići sa glavnih bulevara i ući u male ulice, zaklonjene prolaze i tihe trgove. Tek tada Beč otkriva svoju drugu prirodu, koja pripada umetnicima, filozofima, i običnim ljudima čija svakodnevica oblikuje dušu grada. Predstavljamo vam manje poznate znamenitosti Beča, mesta koja čuvaju duh vremena i pričaju priče koje nisu uvek zapisane. Pročitajte

Bečki pasaži – skrivena mreža ispod fasada

U samom centru Beča postoji čitava mreža prolaza i pasaža koji povezuju zgrade iz različitih epoha. Često neoznačeni i neupadljivi, ovi su prolazi svojevremeno bili tajni putevi aristokratije i trgovaca.

Najpoznatiji među njima je Frejung pasaž (Freyung Passage), elegantno osvetljen staklenim krovom, u čijem se hladu nalaze antikvarnice, galerije i mali barovi. Manje poznat, ali jednako fascinantan, jeste Karntner Durkgang, koji spaja modernu kupovinu sa istorijskim detaljima iz XIX veka. U tim pasažima Beč jeste prestonica, ali i prava scena sećanja, spoj istorije i svakodnevice.

Muzej pogrebne umetnosti – priča o bečkoj ironiji

Bečani imaju poseban odnos prema smrti, što se vidi i u njihovom jeziku i u humoru. Taj odnos najbolje oslikava Muzej pogrebne umetnosti koji se nalazi u okviru centralnog groblja.

Umesto morbidne atmosfere, poseta ovom muzeju otkriva fascinantan spoj umetnosti, ironije i filozofije. Izloženi su modeli kovčega iz XIX veka, crnohumorne reklame za pogrebna preduzeća, kao i originalna „živahna“ pogrebna kola iz perioda carstva. Bečlije su još tada tvrdile da „ni smrt ne mora biti bez stila“, i to se oseća u svakoj vitrini. Muzej nije mesto tuge, već simbol bečke elegancije čak i u prolaznosti.

Hundertvaserhaus – arhitektura slobode

Na adresi Kegelgase 34 nalazi se jedno od najneobičnijih zdanja u Beču Hundertvaserhaus, delo umetnika i vizionara Fredensrajha Hundertvasera. Njegova arhitektura prkosi pravilima, pa tako nema simetrije, linije su zakrivljene, a fasada prekrivena šarenim pločicama i zelenilom.

Zgrada je postala simbol bečkog umetničkog otpora prema uniformnosti. Hundertvaser je smatrao da svaka zgrada treba da „diše“ i da bude u dijalogu s prirodom. Stanari imaju pravo da svoje prozore i zidove ukrašavaju biljkama kao čin lične slobode.

U neposrednoj blizini nalazi se i KunstHaus, galerija posvećena istom umetniku, koja dodatno otkriva filozofiju iza njegove arhitekture, a to je idealan spoj ekologije, umetnosti i individualizma.

Augarten i porculanska radionica

Iako se većina turista zadržava u Šenbrunu, malo njih zna da se u Augartenu, jednom od najstarijih bečkih parkova, nalazi bečka manufaktura porculana, osnovana još 1718. Godine. Ova radionica i danas proizvodi porculan ručno, po tradicionalnim metodama starim tri veka. Svaka figura, svaka šolja ili tanjir prolaze kroz ruke majstora umetnika koji čuvaju zanat bečke aristokratije.

Poseta manufakturi nije samo razgledanje, već i svojevrsna lekcija o preciznosti i posvećenosti. U tišini radionice, vreme zaista deluje usporeno, kao da Beč na trenutak ponovo diše ritmom XVIII veka.

Crkva Svetog Leopolda – sakralna secesija

Crkva Svetog Leopolda se nalazi van užeg centra, ali je jedno od najznačajnijih dela secesijske arhitekture u Evropi. Dizajnirao ju je Oto Vagner početkom XX veka, a njena zlatna kupola i vitraži s elementima geometrije i svetlosti svedoče o novom pogledu na umetnost i duhovnost.

Crkva je bila deo kompleksa psihijatrijske bolnice, što je u to vreme bio revolucionaran pristup, pokazati da i pacijenti zaslužuju umetnost, lepotu i dostojanstvo. Danas, ova građevina deluje kao svetionik secesije i predstavlja savršen spoj umetnosti, religije i humanizma u jednom prostoru.

Beč ispod zemlje – drugi svet

Malo ko zna da Beč ima svoj podzemni sloj, mrežu tunela, skloništa i ostataka rimskih temelja. U okviru vođenih tura, posetioci mogu obići skrivene delove grada, podrume, srednjovekovne hodnike i ruševine nekadašnjeg carskog zatvora. Podzemni Beč otkriva slojeve istorije koji su nestali sa površine, ali i fascinantnu priču o tome kako su se grad i reka branili od poplava, požara i ratova.

Bečki kafići koji nisu u vodičima

Svi znaju za Café Central, ali pravi Beč poznaje se kroz male kafiće u sporednim ulicama. Cafe Sperl, Humel ili Florianihof nude atmosferu kakvu je voleo Štefan Cvajg, mesta gde se vreme meri ritmom šoljice kafe, a razgovori traju duže od naslova u novinama. Ti kafići su živa tradicija. U njima nema potrebe za žurbom, jer Beč i dalje neguje umetnost usporenosti.

Kako doći – praktični deo za putnike

Za one koji putuju iz Srbije, Crne Gore ili Bosne, kombi je praktična opcija za prevoz do Beča. Omogućava fleksibilno vreme polaska, prevoz od vrata do vrata, kao i pristupačniju cenu u odnosu na avio karte. Osim praktičnosti, prednost je i u mogućnosti da se stane na zanimljivim mestima uz put,u Novom Sadu, Subotici, Segedinu ili Bratislavi, i tako putovanje pretvori u mali izlet.

Za one koji planiraju vikend obilazak skrivenih delova Beča, kombi prevoz omogućava udobno i bezbrižno putovanje, bez troškova parkinga i komplikacija sa javnim prevozom.

Beč između tradicije i tišine

U Beču je paradoks svakodnevice očigledan, jer ova metropola uspeva da zadrži osećaj mira. Dok se London i Pariz ubrzano menjaju, Beč neguje kontinuitet. Na njegovim ulicama još se čuje eho valcera, ali i šapat modernog dizajna, startapa i savremene umetnosti.

Znamenitosti koje se ne nalaze u vodičima otkrivaju pravi sofisticiran, ironičan, melanholičan i ponosan karakter grada.

Pravi Beč je dublje putovanje

Beč nije samo Šenbrun, Prater i katedrala Svetog Stefana, već i mozaik skrivenih prolaza, neobičnih muzeja, tišine parkova i šarma koji se ne vidi odmah. Pravi Beč otkriva se onima koji žele da zastanu, da sednu u malu kafanu uz kanal ili da se izgube u ulicama oko Mariahilfera.

U njegovim senkama i pasažima, iza raskošnih fasada, živi grad koji diše ritmom umetnosti i sećanja. Znamenitosti koje malo ko zna ne traže turistički vodič, već otvoreno srce i spremnost da se oseti duh grada. Za one koji iz regiona kreću u otkrivanje Beča, udobno putovanje kombijem ili vozom može biti početak avanture, ali ono što se pamti je atmosfera, miris kafe, zvuk reke i osećaj da ste ušli u grad koji zna da čuva svoje tajne.

Fotografije:

https://unsplash.com/photos/aerial-photography-of-city-buildings-5SjAaqqCCmY

https://unsplash.com/photos/people-walking-on-pedestrian-lane-during-daytime-ZOw0x97sDJg

https://unsplash.com/photos/a-city-with-a-mountain-in-the-background-w2G3yEMUrsI