Home / DRUŠTVO / Sa osam svojih banaka, Leskovac je, početkom 20. veka, bio jedan od finansijskih centara zapadnog Balkana
hotel bell

Sa osam svojih banaka, Leskovac je, početkom 20. veka, bio jedan od finansijskih centara zapadnog Balkana

Osim osam leskovačkih, na jugu Srbije radile su i dve banke u Lebanu, tri u Vlasotincu i jedna u Predejanu (Predejanska planinska banka)

Krajem treće i početkom četvrte decenije prošlog veka, u Leskovcu je radilo osam banaka, osnovanih i sa sedištem u našem gradu. Iako je, iz današnje perspektive, teško zamisliti kolika je bila njihova finansijska moć, brojke su impresivne i za aktuelne prilike:

– U jednom trenutku, raspolažu sa 37 miliona osnovnog kapitala, a kada se na to dodaju štedni i ulozi po tekućim računima, govorimo o višestruko većim ciframa. Radi se o izuzetno finansijski stabilnim bankama, među kojima prednjači Leskovačka centralna banka. Ako ne računamo prestoničke, ona je imala najveći kapital od svih tadašnjih banaka u Srbiji, Makedoniji i Crnoj Gori, kaže istoričar Ivan Becić, koji je već prikupio 80 posto građe za buduću monografiju o leskovačkim bankama.

Njihov kapital se, naravno, nije ogledao samo u novcu, jer su u svom posedu ili akcijama imale čitave industrije, mlinove, pivaru i druge privredne i stambene objekte.

– Koncern porodice Ilić, Vlade i braće mu Sotira i Petra, sa fabrikama širom države, najjači na jugoistoku Kraljevine Srbije, imao je rezerve oko 40 miliona dinara. Radi se o ogromnom novcu, o čemu govori i činjenica da je upravo ova finansijska organizacija investirala u izgradnju puta Priština-Prepovac. To je banka koja je, između ostalog, podigla Sanatorijum u Surdulici, otkupila je hotel u Vranjskoj banji, jedan od poznatijih ugostiteljskih objekata u Kraljevini.

Na banke se, u to vreme, ovde gdedalo iz dva ugla: Leskovčani nisu voleli da se kapital iznosi iz grada, tako da je otvaranje filijala ili kupovinu beogradske Fabrike konzervi od strane Centralne banke, u poslovnim krugovima primljeno sa negodovanjem.

– Koliko su se ponosili finansijskom moći lokalnih banaka, fabrikanti su smatrali da novac treba ulagati u leskovačku privredu, jer je reč o basenu u kome je, 30-ih godina prošlog veka, uspešno radilo oko 40 fabrika, što je i za današnje prilike impozantno. Sa Leskovcem se, po broju banaka, tada moglo porediti samo Skoplje, ali ako se uzme u obzir stabilnost i uspešnost, današnja prestonica Makedonije, daleko je zaostajala za “Srpskim Mančesterom“.

Ono što je, takođe, zanimljivo je i činjenica da je, na vrhuncu velike finansijske krize, započete “crnim oktobrom“ 1931. godine i sa trajanjem do ’33. u Americi i čak do ’35. u Evropi, u Leskovcu otvorena nova banka, koja je nastavila uspešno da radi.

Foto: Narodni muzej Leskovac

Check Also

Sutra otovorite novčanike! Počinje isplata državne pomoći

Penzioneri, primaoci novčane socijalne pomoći i lica u Zavodu za izvršenje krivičnih sankcija sutra će …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *