Početna / DRUŠTVO / Profesori i učenici iz Skoplja u poseti Gimnaziji „Stevan Jakovljević“

Profesori i učenici iz Skoplja u poseti Gimnaziji „Stevan Jakovljević“

Juče je u Gimnaziji „Stevan Jakovljević“ održana svečana sednica Nastavničkog veća povodom gostovanja učenika, profesora i Blagice Pavlovske, direktorke SUGS „Kočo Racin“ iz Skoplja.

Do ove uzvratne posete došlo je nakon potpisivanja ugovora o saradnji dveju škola prošle godine u Skoplju.

Pozdravljajući goste iz Severne Makedonije direktor Gimnazije Živan Šušulić je izrazio nadu da će ove dve škole uspostaviti uspešnu i dugu saradnju. Inspirisan pesmom Koče Racina „Tutunoberačite“, on je direktorki Blagici Pavlovskoj simbolično poklonio kantar iz kućne kolekcije starina i „Srpsku trilogiju“, Stavana Jakovljevića čije ime nosi Gimnazija u Vlasotincu.

Tokom programa koji su priredili za drage goste vlasotinački gimnazijalci su predstavili ono najlepše iz naše kulturne baštine i tradicije.

Program dobrodošlice počeo je izvođenjem duhovne pesme „Vezak je vezla“. Autorsku pesmu na dijalektu kazivao je Petar Takić. Potom je izveden splet narodnih igara iz Srbije. Poseban dar za goste bilo je kazivanje pesme na makedonskom jeziku „Teškoto“, koju je napisao makedonski književnik Blažo Koneski i „Pismo majci“, Sergeja Jesenjina na ruskom jeziku. Program je završen izvođenjem pesme „Tamo daleko“ uz pratnju violine. Raznolik, lepo osmišljen, sveden na pravu meru, program je izazvao simpatije profesora i đaka iz Skoplja.

Nakon svečane sednice u dvorištu škole zasađeno je drvo prijateljstva.

Gosti iz Severne Makedonije posetili su Narodnu biblioteku „Desanka Maksimović“ i Zavičajni muzej.

Tokom osvrta na spone Vlasotinca sa Makedonijom, direktor Kulturnog centra Boban Dimitrijević je podsetio na film „Kučevista ili Dušanov znak“, Nebojše Ilića, dokumentarno ostvarenje o Skopskoj Crnoj Gori, koje je rađeno po tekstu lingviste dr Stanislava Stankovića.

Druga veoma važna spona, po rečima direktora Bobana Dimitrijevića, je službovanje Hristifora Crnilovića, znamenitog srpskog slikara,etnologa i profesora u Skoplju. Pored profesorskog rada Hristifor Crnilović se u makedonskoj prestonici i okolini bavio istraživačkim i kolekcionarskim radom. Najveći deo njegove zbirke narodnih nošnji, koje su danas smeštene u Manakovoj kući u Beogradu su sa područja južne Srbije, Kosova, Metohije i Makedonije.

Izvor KC Vlasotince

Pogledaj takodje

U četvrtak bez struje dve ulice u gradu

U četvrtak zbog radova deo stanovnika dve gradske ulice neće imati struju – saopšteno je …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *