Novoformirano udruženje vinara i vinogradara Leskovca ima velike ambicije. U toku upis novih članova

Udruženi možemo mnogo više i da pružimo i da dobijemo. Vinogradarstvo i proizvodnja vina su u usponu, ali za sada bez ozbiljnije podrške države, kaže jedan od osnivača Dušan Janjić

Šestorica zaljubljenika u vinogradarstvo i pasioniranih vinara, među kojima četvorica imaju i svoje vinarije, iniciralo je formiranje esnafskog udruženja sa ciljem da nastupaju zajedno na tržištu i prema institucijama koje obezbedjuju podršku ovoj oblasti.

-Jasno je da smo pojedinačno nemoćni, iako neki od nas raspolažu zavidnim kapacitetima. Vinarija ”Stari dani” gazduje sa 27 hektara pod vinogradima, ”Kvins Van” iz Pečenjevca sa 4o, ‘Aquila” u Bogojevcu i ”Hrusija” obrađuju manje površine, ali sa tendencijom širenja. Članovi ove šestorke su i Žarko Stojković iz Grdelice, odnosno Nebojša Cakić iz Pečenjevca. Država, odnosno resorno Ministarstvo, verovatno s pravom, prepoznaje udružene proizvodjače, jer je namera da se stvore autentični vinarski regioni. Važno je to iz mnogo razloga, a jedan od njih je turizam,pojašnjava Dušan Janjić.

Kaže da se treba ugledati na Francusku, posebno regione poput Alzasa ili Bretanje, gde postoje sela u kojima je svaka kuća jedna mala vinarija. Ta naselja ucrtana su u takozvane vinske rute. Nije reč o velikim proizvođačima, ali svi rade i žive od toga:

-Srbija je u periodu od 2006. do 2009. vrlo ozbiljno ulagala u vinogradarstvo i proizvodnju vina i to je period ekspanzije ovog sektora. Onda nastaje vakuum, a od pre nekoliko godina se ponovo poklanja veća pažnja oživljavanju kako primarne proizvodnje, tako i prerade grožđa. Subvencije su, medjutim, isključivo jednokratne, namenjene investicionom ulaganju, ali redovna godišnja podrška proizvodjačima izostaje. Ako uzmemo primer drugih država, ali ne visoko razvijenih, već slabije ekonomske moći od Srbije, zatičemo potpuno drugačiju sliku. Recimo, Makedonija godišnje svakom vinogradaru obezbedi 500 evra po hektaru, Hrvatska od 800-1.200. U našoj zemlji toga nema.

Komentarišući planove Saveza vinara i vinogradara, prema kojima Srbija do 2030. godine treba površinu pod vinogradima sa sadašnjih 21,3 hiljade da podigne na 30 hiljada, udvostruči broj vinarija (trenutno ih je 400) i duplira količinu proizvedenog vina ( danas se proizvede oko 44 miliona litara), Janjić ističe da se radi o ambicioznim planovima, ali da njihovo ispunjenje traži kontinuirana sistemska ulaganja, a ne kampanjska davanja.

-Mislim da je budućnost u malim vinarijama, sa 30-40.000 proizvedenih litara kvalitetnog vina sa karakterom. Ne postoje dobra i loša vina, razlikuje ih to da li su autentična ili ne, da li nose posebne odlike zemljišta, klime. Ta originalnost je ono što prosek odvaja od ekstra kvaliteta. Ovde na jugu dominiraju uglavnom francuske sorte: kaberne, sovinjon, burgundac, merlo i šardone. U crnim, odnosno crvenim vinima, vidim našu šansu.

Dušan Janjić poziva vinogradare i vinare sa teritorije grada Leskovca da se učlane u Udruženje, jer je to jedini način da unaprede svoju proizvodnju. U toku je izrada zvaničnog sajta organizacije, na kome će biti dostupne sve informacije od značaja za ovaj sektor, najavljuje Janjić.