Home / DOGAĐAJI / Kubanke Anet i Egli: nova pojačanja odbojkaškog kluba Leskovac
hotel bell

Kubanke Anet i Egli: nova pojačanja odbojkaškog kluba Leskovac

U Leskovac su stigle prošlog meseca i još uvek se navikavaju na grad, hranu, klimu i ljude, ali na terenu daju svoj maksimum. Anet Alfonso Benitez i Egli Sabin Terry, svojim izgledom i temperamentom lako osvoje svakog sagovornika

Tehnikom kombinovanja engleskog i španskog, uz malu pomoć gestikulacije, uspevamo da upoznamo ove sjajne devojke, koje je odbojka rano odvela iz rodne Kube u svet:

– Imam 25 godina i rođena sam u Havani, a odbojkom sam počela da se bavim još u osnovnoj školi. Igrala sam u različitim klubovima u Meksiku, Peruu, Nikaragvi, Portoriku, Brazilu, Turskoj i Kosovu. Sad sam u Leskovcu i sa odbojkaškim klubom imam potpisan jednogodišnji ugovor. Srpska odbojka je sada mnogo uspešnija od kubanske, ali nije uvek bilo tako, priča Anet, koja je dve sezone provela u jednom prištinskom klubu.

Egli je nešto starija i potiče iz provincije, a u dugoj karijeri, promenila je, takođe, mnogo klubova, uglavnom u Latinskoj Americi. Jedno vreme bila je i član kubanske odbojkaške reprezentacije. Igra na poziciji dizača.

U Leskovcu su tek mesec dana, što je kažu malo za detaljnije utiske, ali su prvi da je previše miran za njihov temperament:

– Srbija je velika zemlja, a Leskovac je mali grad. Nedovoljno smo toga videle i upoznale i to nam se dopalo. U poređenju sa Kubom, međutim, suviše je tiho (ha ha ha). Tamo je živo na svakom koraku, sve kipti od života, posebno u Havani. Igrala sam na Kosovu, u Prištini, tako da sam se već navikla na te razlike.

Da je njihovim dovođenjem u klub, uprava napravila dobar posao, pokazalo se već u prvom kolu, u kome je savladan jedan od najozbiljnijih konkurenata. Kvalitetnoj, ali, za ovaj rang takmičenja, još ivek neiskusnoj ekipi Leskovčanki, veština dveju Kubanki, bila je od izuzetne pomoći.

Ljudi ih, kažu Anet i Eglia, za sada samo radoznalo posmatraju i, kako one procenjuju, nemaju hrabrosti da im priđu. Zbog toga i ne izlaze puno, a komunikacija i druženje bi im, kažu prijali, ne samo zbog šanse za sticanje novih poznanstava i prijateljstava, već, pre svega, zato što bi im odvojenost od domovine i porodice, pale mnogo lakše.

Check Also

Treće mesto za SK „Arena“na takmičenju Specijalne olimpijade u Beogradu

SK “Arena“ za decu sa posebnim potrebama je osvojilo 3. mesto na državnom prvenstvu u …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *