Dnevnik Juga Dnevne internet novine juga Srbije
Rođeni su 1955. godine, a život ih je povezao pre ravno šest decenija, kada su prvi put kročili u Školu ”Vuk Karadžić”. Mimo maturskih viđanja sa srednjoškolskom generacijom, redovno se okupljaju drugari iz osnovne i to baš na Dan mladosti
Zajedničke uspomene na prve školske dane, nestašluke i zaljubljivanja, gomilane tokom skoro jedne decenije, oživljavaju svakog 25. maja, a datum nije slučajno odabran, jer su, kažu, ipak bili Titovi pioniri:
– U početku jeste bilo tako, ali smo se kasnije malo prilagođavali, uglavnom gledajući da to bude vikend kada je većina nas slobodna. Od cele generacije, koja je bila baš brojna, na ovim ”pionirskim” okupljanjima je nas tridesetak redovnih. Posedimo, večeramo, popijemo i sve to obavezno uz muziku. Teške teme su ”zabranjene”, samo šala, evociranje uspomena i smeh, jer iz ove životne perspektive, sve zbog čega nas je nekad ”bolela glava”, sada izgleda bezazleno i simpatično, priča Srđan Stojiljković.
Pionirskih kapa nema, ali su crvene marame tu, kao simbol jednog vremena, davno-prošlih godina bezbrižnog detinjstva:
– Bili smo nestašna, ali složna generacija. Sačuvali smo kontakte, a mnogi od nas su se još tada povezali za čitav život. Čarli (Srđan) i ja smo pobratimi, drugi su se okumili, a pojedini opet, još tada, pronašli ljubav svog života. Ova druženja su dragocena i jedva čekamo da se ponovo vidimo. Pre par godina smo organizovali dolazak na sastanak i naše učiteljice Cane, sada nažalost pokojne, koja je bila oduševljena što smo je se setili. Kao da čovek može da zaboravi najbezbrižniji deo života, sa setom konstatuje Bata Pavlović Japanac.
Iako, nažalost, pojedinih drugara i većine učitelja i nastavnika više nema, ako nikako drugačije, svi oni ožive bar jednom godišnje, kroz sećanja, anegdote i uspomene Titovih pionira, rođenih 1955. godine.
