Dnevnik Juga Dnevne internet novine juga Srbije
Ako ne najuspešnija, onda svakako jedna od najuspešnijih generacija leskovačke Gimnazije, proslavlja 65 godina od velike mature. Desetak nekadašnjih đaka, danas 86-ogodišnjaci, ponovo je selo u školske klupe, kako bi još jednom, kroz uspomene i priče, oživelo najlepše godine života.
Oni su učenici druge posleratne generacije, koja je Gimnaziju upisala 1945. godine. Prvi razred pohađa 54o dečaka i 158 devojčica, raspoređenih u šest muških i dva ženska odeljenja, koja su brojala po 7o djaka. Nastava se odvija u sadašnjiim objektima Osnovne škole ”Josif Kostić” i Centra za ekonomiku domaćinstva, tada Štrosmajerove zgrade i Predratne ženske zanatske škole. Po završetku male mature, generacija biva prepolovljena, jer, zbog potrebe privrede i ekonomskog stanja porodica, polovina upisuje Ekonomsku, učiteljske škole u Aleksincu i Vranju, medicinsku u Nišu. Treći razred Gimnazije broji 142 djaka, a pravo na dalje školovanje na višim školama i fakultetima stiče 69 maturanata, što je 1o posto od broja onih koji su započeli školovanje.
Ono što ovu generaciju čini jednom od najuspešnijih jeste to što je iznedrila 13 doktora nauka , 2o profesora, 16 lekara, 8 inženjera, četiri stomatologa, dvojicu sudija i pet advokata. Jedan od najuspešnijih u generaciji, profesor doktor Jovan Bukilić, ne samo da nije zaboravio poreklo, već zavičaj često i posećuje:
– Rođen sam u jednom selu, koje u maju i junu miriše na jagode. 11 kilometara od Leskovca, nekada Cernica, a danas Karađorđevac. Dolazim rado svake godine jednom ili dva puta. Školovanja se rado sećam, ali verujte – bio je to težak put. Krasile su ga drugarstvo, šale, solidarnost. Kada smo pre deset godina slavili jubilej, saznali smo da smo najbolja generacija leskovačke Gimnazije, a brojke to i potvrdjuju.
Profesor Bukilić, inače autor 25 stručnih knjiga u oblasti neuropsihijatrije, po jedan primerak svog najnovijeg dela, doneo je i podelio školskim drugovima, ali je svaki imao drugačiju posvetu, opisujući osobine primaoca, koje su ga krasile u školskim danima.
Organizator okupljanja, doktor Velibor Stanković, koga Leskovčani znaju kao Bora Tate, inicirao je oživljavanje đačkog doba kroz anegdote, pitao za pojedince iz generacije, predlagao aktivnosti u ostatku dana.
Mi smo im poželeli dobro zdravlje i izrazili uverenje da ćemo se na proslavi sedam decenija od mature ponovo sresti, ali ono što smo, i profesionalno kao novinari, ali i kao ljudi uočili ostavlja gorak ukus u ustima. Ni direktorka, niti bilo ko od zaposlenih u Gimnaziji, nije smatrao za potrebno da bar pozdravi učenike jedne od najstarijih i najuspešnijih generacija ove škole.
S.Ć.
