Home / DRUŠTVO / Anđela Dimitrijević je reprezentativka Kipra u beach handball-u, a prve rukometne korake napravila je u “Dubočici“, u rodnom Leskovcu
hotel bell

Anđela Dimitrijević je reprezentativka Kipra u beach handball-u, a prve rukometne korake napravila je u “Dubočici“, u rodnom Leskovcu

Kada je 2010. godine potpisala profesionalni ugovor sa “An Atienom“ iz Larnake, Anđela Dimitrijević Konstantinu, nije ni slutila da joj Krit neće biti samo jedna od usputnih stanica u karijeri i životu. Preko rukometa je upoznala supruga i odlučila da “pusti korenje“ na ovom prelepom mediteranskom ostrvu

U pauzi između profesionalnih obaveza u Sportskom savezu i svom butiku, i privatnih, na putu do škole ispred koje je čeka ćerka Nina, dok “krstari“ Nikozijom, Kića (Anđela), priča za Dnevnik juga svoju sportsku storiju.

– U rukometne vode nisam ušla slučajno, nego me “zarazio“ otac, golman Miroslav Dimitrijević. Počela sam u Dubočici, a nastavila u “Topličaninu“ iz Prokuplja. Odatle me sudbina odvela u Larnaku, u “An Atienu“. Posle jedne sezone, potpisala sam ugovor sa francuskim Bordoom, ali sam se, nakon godinu dana, ponovo vratila na Kipar, ovoga puta u klub “Spe Strovolou“. Tokom četiri godine, koliko sam tamo provela, upoznala sam svog supruga, nekadašnjeg rukometaša, a sada selektora ženske reprezentacije, Konstantinosa Konstantinua, zaljubila se i udala.

Nakon rođenja ćerke Nine, Anđela je napravila četvorogodišnju pauzu, a potom se vratila rukometu. Zaigrala je u klubu “Lacia“, sa kojim nekoliko puta osvaja prvenstvo i Kup Kipra. I danas sa uspehom tamo brani krilnu poziciju.

– Osim dečjeg butika, sve ostalo što radim vezano je za rukomet. Treniram mlađe kategorije i pre par godina sa muškom selekcijom pionira osvojila sam državno prvenstvo, a sa devojčicama neke vrlo jake međunarodne turnire. Radim u Sportskoj organizaciji, a standardni sam član Kiparske nacionalne selekcije u rukometu na pesku.

Pozvana je i u žensku rukometnu reprezentaciju u klasičnom rukometu, ali je trebalo, podseća se, da debituje u susretu koji je odigran na Kosovu. Odbila je poziv.

– Iako godinama imam državljanstvo, dugo mi je trebalo da se odlučim, jer sam imala predrasude prema tom zanimljivom i uzbudljivom sportu. Danas potpuno uživam na terenu i imam nameru da igram sve dok budem mogla i dok me budu hteli (ha,ha,ha).

Kipar je, priča Anđela, vrlo mali i život zimi nije baš mnogo uzbudljiv, ali se, sa dolaskom leta i turista, sve drastično menja. Šest sati dnevno provodi u autu, putujući sa jednog na drugi posao. Korona je dodatno zakomplikovala stvari. Jedva čeka da dođe u Leskovac, posebno nakon Nininog priznanja da bi radije živela u Srbiji, nego na Kipru.

Na kraju, pitamo Anđelu da li je u kontaktu sa Jovanom Stojiljković, takođe Leskovčankom, sada kapitenom srpske rukometne reprezentacije:

– Da, u kontaktu smo, a nedavno smo se i videle. Nas dve smo drugarice od detinjstva- istovremeno zavolele rukomet, zajedno došle u klub, igrale u njemu u isto vreme. Vidim da se lepo snalazi u reprezentaciji i drago mi je zbog toga.

Anđela ima dva prezimena, ali na dresu nosi devojačko Dimitrijević , na ponos svojih roditelja i podsećanje da rukometni majstori dolaze iz Srbije.

Foto: Privatna arhiva

Check Also

U petak bez struje 9 ulica u Leskovcu

I u petak će ekipe leskovačke Elektrodistribucije obavljati radove na reviziji Travostanica. „Obaveštavaju se korisnici …

Оставите одговор