Dnevnik Juga Dnevne internet novine juga Srbije
Kada je 2010. godine potpisala profesionalni ugovor sa ”An Atienom” iz Larnake, Anđela Dimitrijević Konstantinu, nije ni slutila da joj Krit neće biti samo jedna od usputnih stanica u karijeri i životu. Preko rukometa je upoznala supruga i odlučila da ”pusti korenje” na ovom prelepom mediteranskom ostrvu
U pauzi između profesionalnih obaveza u Sportskom savezu i svom butiku, i privatnih, na putu do škole ispred koje je čeka ćerka Nina, dok ”krstari” Nikozijom, Kića (Anđela), priča za Dnevnik juga svoju sportsku storiju.
– U rukometne vode nisam ušla slučajno, nego me ”zarazio” otac, golman Miroslav Dimitrijević. Počela sam u Dubočici, a nastavila u ”Topličaninu” iz Prokuplja. Odatle me sudbina odvela u Larnaku, u ”An Atienu”. Posle jedne sezone, potpisala sam ugovor sa francuskim Bordoom, ali sam se, nakon godinu dana, ponovo vratila na Kipar, ovoga puta u klub ”Spe Strovolou”. Tokom četiri godine, koliko sam tamo provela, upoznala sam svog supruga, nekadašnjeg rukometaša, a sada selektora ženske reprezentacije, Konstantinosa Konstantinua, zaljubila se i udala.
Nakon rođenja ćerke Nine, Anđela je napravila četvorogodišnju pauzu, a potom se vratila rukometu. Zaigrala je u klubu ”Lacia”, sa kojim nekoliko puta osvaja prvenstvo i Kup Kipra. I danas sa uspehom tamo brani krilnu poziciju.
– Osim dečjeg butika, sve ostalo što radim vezano je za rukomet. Treniram mlađe kategorije i pre par godina sa muškom selekcijom pionira osvojila sam državno prvenstvo, a sa devojčicama neke vrlo jake međunarodne turnire. Radim u Sportskoj organizaciji, a standardni sam član Kiparske nacionalne selekcije u rukometu na pesku.
Pozvana je i u žensku rukometnu reprezentaciju u klasičnom rukometu, ali je trebalo, podseća se, da debituje u susretu koji je odigran na Kosovu. Odbila je poziv.
– Iako godinama imam državljanstvo, dugo mi je trebalo da se odlučim, jer sam imala predrasude prema tom zanimljivom i uzbudljivom sportu. Danas potpuno uživam na terenu i imam nameru da igram sve dok budem mogla i dok me budu hteli (ha,ha,ha).
Kipar je, priča Anđela, vrlo mali i život zimi nije baš mnogo uzbudljiv, ali se, sa dolaskom leta i turista, sve drastično menja. Šest sati dnevno provodi u autu, putujući sa jednog na drugi posao. Korona je dodatno zakomplikovala stvari. Jedva čeka da dođe u Leskovac, posebno nakon Nininog priznanja da bi radije živela u Srbiji, nego na Kipru.
Na kraju, pitamo Anđelu da li je u kontaktu sa Jovanom Stojiljković, takođe Leskovčankom, sada kapitenom srpske rukometne reprezentacije:
– Da, u kontaktu smo, a nedavno smo se i videle. Nas dve smo drugarice od detinjstva- istovremeno zavolele rukomet, zajedno došle u klub, igrale u njemu u isto vreme. Vidim da se lepo snalazi u reprezentaciji i drago mi je zbog toga.
Anđela ima dva prezimena, ali na dresu nosi devojačko Dimitrijević , na ponos svojih roditelja i podsećanje da rukometni majstori dolaze iz Srbije.
Foto: Privatna arhiva
