Početna / DRUŠTVO / 80.000 radnika u Srbiji radi na „crno“

80.000 radnika u Srbiji radi na „crno“

Najmanje 80.000 radnika na građevini, pomoćnih barmena i konobara, bebisiterki, spremačica i sličnih profesija radi na crno.

Najčešći razlozi zbog kojih poslodavci i ne razmišljaju o tome da ih prijave su visoki troškovi, komplikovana procedura i nedovoljno fleksibilan način ugovaranja, pokazala je analiza NALED-a i Nemačke razvojne saradnje o mogućnostima proširenja sistema pojednostavljenog angažovanja radnika na sezonskim i povremenim poslovima, koji trenutno funkcioniše samo u poljoprivredi.

Od ukupnog broja zaposlenih u Srbiji, svaki peti radi na crno, a pored poljoprivrede, najviše ih je u turizmu i ugostiteljstvu (15,1%) i građevinarstvu (11,3%), dok na kućnim i pomoćnim poslovima svako drugo lice radi bez ugovora , bez prava na penziono osiguranje i zaštitu od povrede na radu.

Jedan od načina da se ovi radnici uvedu u legalne tokove i time zaštite njihova prava, jeste da se pojednostavljena procedura prijave sezonaca putem e-portala ili onlajn aplikacije proširi na druge delatnosti. Za godinu i po dana od kada je uveden ovaj sistem u poljoprivredi, broj prijavljenih sezonaca je porastao više od 10 puta – sa 3.500 na oko 42.500 radnika.

Neformalno zapošljavanje jedan je od ključnih generatora sive ekonomije, jer na svakih 100 dinara koji se obrnu u sivoj zoni, 62 su od neprijavljenih zarada, a 38 predstavlja neprijavljeni profit. Problem produbljuje činjenica da u Srbiji trećina neformalno angažovanih radi kraće od tri meseca, svaki peti radi do šest meseci, a tek 16% angažovano je na rok do godinu dana. Oko 126.000  ljudi radi samo na osnovu usmenog dogovora.

Primer su zaposleni u turizmu i ugostiteljstvu, pre svega na poslovima za koje se radnici angažuju po potrebi, zbog povećanog obima posla, poput barmena, kuvara, konobara. Često rade za više poslodava ca u toku jednog dana, sa nepunim radnim vremenom i po nekoliko dana u nedelji, pa je procedura prijave za njih komplikovana i skupa.

Slično je i sa radnicima za pomoć u kući, koje u proseku godišnje angažuje 55.877 . Specifična situacija je i sa gradilištima gde se procenjuje da 37% zaposlenih radi na crno, a svaki treći samo povremeno ima posla, zbog čega se poslodavcima ne ulazi u proceduru prijave. Sa druge strane, povrede na radu kod ovih poslova su česte, zbog čega su neprijavljeni posebno ugroženi, jer isključivo od volje poslodavca zavisi da li će im pokriti troškove lečenja, pokazala je analiza NALED-a.

Istraživanja pokazuju i da u Srbiji ima između 35.000 i 55.000 sakupljača sekundarnih sirovina i svi rade neformalno. Zato NALED i GIZ preporučuju da se uspostavi poseban Registar individualnih sakupljača.

S.Ć.

Pogledaj takodje

U Leskovcu još uvek bez vanredne situacije

Na današnjoj 40. Sednici gradskog štaba za vanredne situacije donet je predlog mera i nalog …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *