Voda iz kladenca u Belom Potoku odavno nije obojena, ali je, po priči meštana, lekovita

Prema legendi, Beli Potok ime je dobio po beloj boji potočića, koji je kroz njega proticao, uzrokovanoj uticajem vode na kvalitet zemljišta i njegovu rastvorljivost. Ako je i bilo tako, danas je to daleka istorija, ali u samom selu, još uvek postoji izvor, sa koga ljudi svakodnevno zahvataju vodu, u uverenju da je lekovita

Prostor oko kladenca je, u međuvremenu uređen, pa voda sada ističe kroz metalnu cevčicu, a uski potočić je odvodi u 600-ak metara udaljenu Veternicu. Izvor se nalazi u šumici, na 30-ak metara od regionalnog puta Leskovac-Vučje i do njega vodi pešačka staza.

– Lako se nađe, a stazica je utabana, jer po vodu, osim nas iz Belog Potoka, dolazi ljudi iz celog porečkog kraja, pa i šire. Pune flaše, balone. Čista je, hladna i ukusna. Analize koje je ranije radilo ”Porečje”, a sad i jedna meštanka zaposlena u Zavodu za javno zdravlje, pokazuju da je ispravna. Narod priča i da je lekovita, ali ne znam kod kojih bolesti pomaže. Može biti, jer se prostor gde se nalazi, zove Lekovitica. Ono što sigurno znamo, jeste da dolazi žilom sa Kukavice i da prija svima koji je koriste, priča za Dnevnik juga, 72-dvogodišnji Dragan Vukić iz Belog Potoka.

Zna za legendu o beloj vodi, ali je to davna istorija sela, koje je, zbog čestih poplava, u jednom trenutku izmešteno na brdo iznad Veternice:

– Danas je korito reke uređenije, a ranije, pričali su stari, nije bilo godine bez poplave. Zato je selo preseljeno na brdo. Nije Lekovitica jedini izvor u ataru Belog Potoka. Ima ih dosta, ali su ljudi prema nekima bili toliko nemarni da su ”zapusteli” ili zagađeni. Iako nismo povezani na mrežu iz Gorine, pijemo najbolju vodu u gradu, ali to ne umemo da cenimo. Ljudi u svetu, pa i u pojedinim delovima Srbije kukaju na kvalitet vode, imaju restrikcije i muke muče sa nestašicom, a ovaj kraj je bogat izvorištima i vodom odličnog kvaliteta cele godine, više, kao za sebe, konstatuje Dragan.

I drugi žitelji Belog Potoka čuli su priče o lekovitim svojstvima jednog od kladenaca, ali niko od njih nema lična iskustva. Veruju, ipak, u onu narodnu da ”gde ima dima, ima i vatre”.

Geografsko-hidrološki podaci potvrđuju da u ataru Belog Potoka, pored Lekovitice, ima još izvora i kladenaca: Limčište, česma kod Šamak, Zairov kladenac, Čumbura – ispod Turskog zabela, ali, ako ih je i bilo, detaljnija ispitivanja voda sa njih, nisu zabeležena.

Ovaj sadržaj je deo projekta koji je sufinansirao grad Leskovac. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.