Uskoro počinje snimanje filma i tv serije “Zlatno doba srpskog Mančestera” – PROČITAJTE KRATAK SADRŽAJ FILMA

Uskoro bi mogla da padne prva klapa na snimanju dugo  najavljivanog filma o zlatnom dobu ekonomskog razvoja Leskovca između dva svetska rata, jer je Gradsko veće dalo zeleno svetlo potpisivanju ugovora o saradnji grada Leskovca i producentske kuće ‘’Le film’’ na snimanju filma i tv serije ‘’Zlatno doba srpskog Mančestera’’.

U nastavku pročitajte kratak sadržaj filma.

 Ovo su dva poslednja segmenta multimedijalnog projekta ‘’Slavujevo doba’’, a u proteklih nekoliko godina izdata je monografija, priredjena izložba fotografija I snimljen dokumentarni film. Početak snimanja igranog filma i serije više puta je odlagan, iako su sredstva za realizaciju obezbedjena. Deo će finansirati Filmski centar Srbije, a grad je producentskoj kući ‘’Intermedia Network’’već platio 100.000 evra za ovaj posao.

Čitav projekat su pratile i brojne kontroverze , nagadjanja o lokacijama na kojima će se snimati, glumačkoj ekipi I ostalim detaljima. Ono što je izvesno, a o čemu govori ugovor sa kojim se složilo Gradsko veće, jeste da se dogovori i pripreme za početak snimanja privode kraju.

Biće to, kako se navodi, umetnički, filmski i društveni spomenik poduhvatima i ljudima koji su ih preduzimali, u epohi koja je za Leskovac i Srbiju predstavljala borbu za modernizaciju i prilagodjavanje istorijskim  potrebama vremena.To je i odgovor na pitanje ko su i od kakvog materijala Leskovčani, koji su zaostalu kasabu, pretvorili u najprosperitetniji grad na Jugoistoku Evrope.

 Ovo je sinopsis celovečernjeg igranog filma:

 Pošto je Austro-Ugarska objavila rat Srbiji, u srpsku vojsku odlaze i dvojica mladih pobratima iz Leskovca, Cone i Dine. Ne mnogo pre toga, Cone je od svog gazde Živka, isprosio ruku ćerke Zorke, a Dine pomagao svojoj porodici u vođenju skromnog bioskopa u kafani „Pariz“. Sad obojica ostavljaju pređašnje živote i odlaze u Veliki rat.

Četiri godine kasnije, u Leskovac se vraća Dine. Kako se o Conetu već godinama ništa ne zna, Zorka se nedavno verila sa Aćimom Prokićem, Nišlijom, sposobnim i uglađenim trgovcem, koji svojim imetkom može da pokrije dugove Zorkinog  oca Živka, od kada mu je u požaru izgorela magaza. Pod pritiskom Prokića, ali i Zorkine porodice, organizuje se sahrana nestalog Coneta, na kojoj se u zemlju polaže prazan kovčeg, a od Coneta opraštaju i Zorka i njegov pobratim.

Dine u Leskovcu pokušava da oživi i modernizuje bioskop, pri čemu mora da se nosi sa publikom koja traži sveže filmove, ali i sa svojim ocem Trajkom, štedljivim kafedžijom, koji misli da se bioskopa ne može živeti.

Kad neko vreme posle sahrane, Dine ode na Conetov grob, tamo će se neočekivano susresti sa „pokojnikom“ – Cone se upravo vratio u Leskovac, došao da majci zapali sveću i na groblju zapanjen zatekao krst sa svojim imenom. Dine mu objašnjava da se Zorka verila sa Prokićem, a Cone pobratimu otkriva svoju ratnu priču – preživeo je potapanje britanskog broda i od teških povreda i amnezije oporavio se u bolnici u Engleskoj, gde je potom od jednog ratnog druga izučio i tkački zanat.

Već sutradan, Cone u pratnji Dineta odlazi u posetu Zorki, te njenog oca Živka podseća da mu je pre rata obećana Zorkina ruka. Živko mu odlučno odgovori da je to bilo dok je bio živ, a „eno ga sad saranjen na groblje“. On odlazi razočaran, ali Dinetu ipak otkriva da od Zorke ne namerava da odustane, i da planira da se obogati.

I dok Dine polako uspeva da svoj bioskop modernizuje, i da svojevrsnim uličnim performansima u njega privuče publiku, te da potom i snimi i prikaže prve leskovačke kratkometražne dokumentarce, Conetu u međuvremenu pomoć nudi gazda Mita, koji ima na raspolaganju i novac, i veze sa drugim leskovačkim gazdama; on oseća da se Aćim Prokić bogati na njihovu štetu i sad želi da pomogne mladom i energičnom Conetu, u nameri da u Leskovcu napravi modernu fabriku tekstila, te da varoš na Hisaru pretvori u „srpski Mančester“.

Da bi u tome uspeli, Cone treba da odvažnu grupu mladih Leskovčana povede preko bugarske granice, gde bi otkupili propalu tamošnju fabriku i krišom je preneli preko granice do Leskovca. Celu akciju pri tome moraju izvesti u potpunoj tajnosti – svaki njihov pokret prati Aćim Prokić, koji nadmetanje sa gazda Mitom i Conetom shvata i kao borbu za Zorku.

Cone sa svojom grupom odlazi preko granice. U noćnom mraku, umalo da greškom padnu u ruke bugarskih graničara – spašava ih činjenica da prepoznaju graničare, koji su Veliki rat, umesto na frontu, proveli u leskovačkom kupleraju. Potom uspevaju da u delovima prenesu fabriku u Leskovac. Mita i druge leskovačke gazde ulažu novac i Dine je uskoro u prilici da snimi otvaranje moderne fabrike tekstila u Leskovcu. I kad izgleda da je Cone na pragu velikog i poslovnog i životnog uspeha, fabrika neočekivano izgori u požaru. Coneta hapse pod lažnom optužbom za prevaru i izazivanje požara, a Dinetov otac, koji je u fabriku uložio veliki novac, umire ne uspevajući da sinu otkrije gde je sakrio ostatak svoje ušteđevine.

Prevara se otkrije, Coneta puštaju iz zatvora, ali izgleda da više ništa ne može da spasi ideju o „srpskom Mančesteru“, pošto su Mita i leskovačke gazde ostale bez sredstava, koja bi mogli da ulože u obnavljanje izgorele fabrike. U međuvremenu, Aćim Prokić koristi situaciju da pozajmicama zadužene gazde pretvori u svoje nevoljne saradnike. Onda Dine uspeva da nađe Trajkovu zaostavštinu – štedljivi gazda „Pariza“ ostavio je iza sebe, pored novca potrošenog za fabriku, i mnogo zlatnika sakrivenih iza jednog od zidova njegova kafane. Istovremeno, do Zorke stižu dokazi da njen verenik Aćim Prokić, ne samo što je preko svojih niških veza pokrenuo lažnu optužnicu protiv Coneta, već je pre toga i organizovao paljenje magaze njenog oca i Conetove fabrike tekstila.

Dine predlaže plan, sličan jednom od uličnih performansa kakve je priređivao uoči premijera u svom bioskopu – umesto da se venča sa Zorkom, Leskovčani Prokiću organizuju „venčanje sa zakonom“, posle čega Zorka konačno može da se vrati Conetu. Uz novac koji je Dine nasledio od oca Trajka, Cone ponovo otvara fabriku tekstila.

Leskovac kao „srpski Mančester“ konačno živi svoje zlatno doba.

A onda dolazi novi svetski rat, i isti onaj Conetov ratni drug, koji ga je svojevremeno u Engleskoj naučio tkačkom zanatu, na Leskovac baca prvu savezničku bombu. 

S. Ć.