SVETSKI DAN OSOBA SA AUTIZMOM: AUTIZAM – JEDNO IME SA HILJADU PRIČA

Drugi april se još od 2007. godine obeležava kao svetski dan autizma. Tom prilikom posebna pažnja se posvećuje osobama sa ovim stanjem, uz naglasak stručnjaka da oni mogu itekako biti ravnopravni članovi ovog društva, ukoliko im se obezbede odgovarajući uslovi i neophodna podrška.

Premda Srbija i dalje nema registar dece i osoba sa autizmom, prevalencija u drugim zemljama pokazuje kontinuiran porast dece kod koje je ovaj poremećaj dijagnostikovan.

“Početak ispoljavanja prvih simptoma kod dece sa autizmom nije univerzalan. U zavisnostiod toga da li je reč o primarnom ili sekundarnom autizmu, razlikuje se vreme ispoljavanja smetnji, a neretko i njegova težina. Za razliku od primarnog autizma, kod kog dete od samog početka nema uredne faze razvoja, sekundarni autizam počinje regresijom u ponašanju nakon perioda urednog razvoja”, navodi Jovana Janjić, diplomirani defektolog-logoped i aktivni član platforme za zdravstvene konsultacije Doktok, na kojoj svakodnevno roditeljima autistične dece ili osoba masa autizmom pruža razgovori podršku.

Ono na šta je potrebno obratiti pažnju i predstavlja prve znake autizma jesu izmenjena ponašanja pre očekivanog progovaranja, kao što su slabo i selektivno odazivanje na ime, kratkotrajan kontakt pogledom ili njegov izostanak, izostanak socijalnog osmeha i interesovanja za druge, pojava senzornih smetnji u vidu preterane ili smanjene osetljivosti na određene senzorne stimuluse (svetlo, zvuk, dodir, miris, ukus), izmenjen ritam spavanja i hranjenja duži vremenski period, hiperaktivnost i motorička hipersenzitivnost, neobična interesovanja i oskudna igra… Ovi simptomi zahtevaju procenu i praćenje multidisciplinarnog tima stručnjaka, koji pored logopeda i defektologa, uključuje psihologe, psihijatre i neurologe usled pridruženih neuroloških smetnji kod neke dece.

Da osobe sa autizmom mogu jednako da funkcionišu i da ima pozitivnih primera života sa ovim stanjem, primer je mama jednog autističnog dečaka Jelena ŠebezInić koja svojim primerom osnažuje ne samoroditelje koji se suočavaju sa autizmom, nego i sve nas kako da ga prihvatimo bez skepse i straha.

“Autistična deca nisu u biti drugačija, ona jednako osete, vole, uče i igraju se i to je ono što treba da učimo svoju decu – da je biti drugačiji sasvim u redu. Osoba sa autizmom, kao i svaka druga osoba, ima jednaka pravana obrazovanje, zdravstvenu zaštitu, podršku i dostojanstven život, zato moramo svi zajedno da se udružimo da za one sa autizmom učinimo svet boljim mestom za život”,govori Jelena.

Jelena nasvom Instagram profilu@dnevnikjedneautisticne.mame otvara vrata svog doma, ne samo danas, i svakodnevno deli svoje iskustvo života sa autizmom i edukuje zajednicu.

Upravo u cilju osnaživanja inkluzije autističnih osoba,na Doktok platformi za besplatne zdravstvene konsultacije svakodnevno su prisutni stručnjaci –  defektolozi, logopedi, dečiji psihijatri, pedijatri, ali i psihoterapeuti i psiholozi koji su na raspolaganju za svaku vrstu besplatne podrške i konsultacije roditeljima dece sa autizmom, osobama sa autizmom, ali i roditeljima dece sa tipičnim razvojem, kao i svima nama.