Svetski dan mentalnog zdravlja: Sve više depresivnih, anksioznih i nezadovoljnih

Višegodišnja pandemija, najavljena ekonomska kriza, ratovi i svakodnevni stresovi, idealno su tlo za razvoj mentalnih bolesti, kaže psihijatar Tatjana Jovanović, dodajući da još uvek nismo svesni koliko je mentalno zdravlje važno

Svetski dan mentalnog zdravlja, ove godine dočekujemo nesvesni njegove važnosti, a razloge za ”zabrinutost” srećemo na svakom koraku:

– Ima ona izreka da živimo onako kako mislimo. Skoro tri godine smo funkcionisali u uslovima produženog stresa, suočeni sa strahom, neizvesnošću i lošim raspoloženjem. Ovo je i isuviše dugo trajalo, tako da i ljudi koji su imali vrlo dobre mehanizme odbrane, tokom vremena su postali iscrpljeni. U post kovid vremenu, uočavamo porast svih mentalnih poremećaja. Uočili smo i da se stanja bolesnika sa postavljenom dijagnozom u ne malom broju slučajeva pogoršavalo. Ono što je važno jeste da se vrlo malo bavimo preventivom.

Kompleksno vreme u kome živimo zadalo je i ozbiljan udarac funkcionalnosti porodice, koja je osnovni bedem odbrane od anksioznosti i depresije, ali istovremeno može biti izvor poremećaja:

– Često prisutne zavisnosti, od alkoholizma do narkomanije, mogu lako biti okidač za mentalne poremećaje, a neretko i nasilje. Mismo generacije koje su se često susretale sa teškim situacijama, ali sa njima nismo uspevali uvek da se nosimo kao sa izazovom. Kad je porodica na okupu, kad se ljudi okreću jedni drugima, umesto protiv drugih, kroz krize se prolazi lakše, ali ćemo svakako, u kontekstu brojnih spoljnih faktora, morati da menjamo način ponašanja i prilagodimo se realnosti.

Doktorka Jovanović ističe da nije sramota biti ljut, nezadovoljan, svadljiv, ponekad i vulgaran, ali, ukoliko sva ta emotivna stanja traju duže od dve nedelje, po mnogim klasifikacijama, potrebno je obratiti se lekaru:

– On neće uvek dobiti terapiju. Mi lekari smo obučeni za psihoterapiju, pa u brojnim slučajevima to bude dovoljno. Postoje, međutim, pacijenti koji ne mogu da se izbore sa situacijama bez pomoći medikamenata, što opet ne treba shvatiti tragično. Moja lična i profesionalna želja je da se mnogo više novca opredeljuje za socijalnu politiku, za decu i najstarije članove društva. To ne treba da budu zvučni programi, ali svakako nešto što će pomalo, ali konstantno popravljati položaj ovih kategorija.

Pitamo doktoricu kako da se odbranimo od svakodnevnih loših vesti, od programa koji nas zatrpavaju pričama o krizi i ratovima i dobijamo odgovor:

– Ja neke kanale uopšte ne okrećem. Izaberem sadržaje koji me relaksiraju, zanimljive sadržaje bez agresije, komedije. Bar kad je TV, a on je naš svakodnevni pratilac imamo izbor: ne gledmao i ne slušamo ono što nas uznemirava. To je jedan od načina da se odbranimo od svakodnevnih stresova.