Dnevnik Juga Dnevne internet novine juga Srbije
Već prilikom donošenja Zakona o zaštiti bilja, 2019. godine, najavljeno je da će on, nakon nizmena i dopuna, punu primenu doživeti od 1. januara 2022. godine. Gordanu Jovanović, iz Poljoprivredne stručne službe Leskovac, pitali smo kakve promene u praksi ovaj važan akt donosi.
Zakon o zaštiti bilja najpre, kaže ona, proizvođače razvrtava u dve grupe: profesionalne i one koji to nisu:
– U prvu grupu spadaju fizička i pravna lica, domaćinstva, zadruge, kombinati i druge organizacije, koje proizvode namirnice namenjene prodaji na tržištu, a u drugu – mala, nekomercijalna domaćinstva i vikendaši sa manjim posedom i količinom proizvoda dovoljnom da se zadovolje sopstvene potrebe. Profesionalni proizvođači moraju da prođu obuku o bezbednoj upotrebi pesticida. Tokom edukacije, polaznik će se bliže upoznati sa pesticidima, njihovom primenom, tretmanima, pojmom ”karenca”, ali i posledicama do kojih može da dovede nepravilna upotreba tih hemijskih sredstava. Recimo, otpad od pesticida spada u opasan i ne sme se mešati sa komunalnim. Poljoprivrednici će biti obučavani i kako da se ponašaju prema životnoj sredini, da zaštite zemljište, vodu i vazduh od zagađenja.
Nakon završetka edukacije, proizvođači će dobiti sertifikat o spremnosti za bavljanje dobrom poljoprivrednom praksom:
– To znači da su usvojili potrebna znanja o tzv. integrisanim merama, to jest integralnoj zaštiti. Ona objedinjava sve mere, od mehaničkih, preko agrotehničkih do bioloških, koje dolaze na kraju, ukoliko prethode aktivnosti ne dovedu do uništavanja štetnih organizama. Cilj je minimalna upotreba pesticida, koja ne sme da bude veća od MDK (maksimalne količine ostataka). Sa sertifikatom, dokazom o registraciji gazdinstva i preciznom i tačnom setvenom strukturom, moći će da kupuju pesticide. Izbor hemijskih sredstava pravi se na osnovu preporuke stručnjaka u poljoprivrednim savetodavnim službama.
Proizvođači su dužni, po Zakonu o bezbednosti hrane, da poseduju knjigu tretiranja, u kojoj se vidi kada i kojim preparatom gajena kultura tretirana i da li je ispoštovana karenca.
– Povrtar, ratar ili voćar je lično odgovoran za ispravnost unetih podataka, čak i ako posao vođenja knjige tretiranja poveri nekom stručnom licu. Ide se ka tome da svaki proizvođač bude obučen za taj posao, iako je verovatno da će udruženja, poput zadruga, recimo, angažovati zaštitare. Ako dođe do pomora pčela, kao što se u prošlosti često dešavalo, a slučaj ”završi” na sudu, prvo pitanje koje sudija postavlja proizvođaču jeste da li poseduje knjigu tretiranja. Kada na teren izlaze fito-sanitarni inspektori, takođe prvo traže na uvid knjigu tretiranja.
Iako je i ranijim zakonskim aktima predviđeno da proizvođač o svakom tretiranju pesticidima mora da obavesti vlasnike susednih parcela, a posebno ako u blizini ima postavljenih košnica, sada se na ovoj odredbi posebno insistira:
– Nisam sigurna koliko je ta obaveza zaživela u praksi, ali će sada kontrole biti znatno pojačane. Ranije smo imali poljoprivredne gigante, poput ”Porečja”, ”Pojoprivrede” ”8. novembra”, sa velikim površinama pod plantažama, koje su znale i poštovale obavezu da najmanje 48 sati pre tretmana, upozore pčelare i stočare na ovu aktivnost.
Gordana Jovanović kaže da se detaljnija uputstva za primenu novog Zakona o zaštiti bilja od Ministarstva očekuju za otprilike mesec dana, ali dodaje da je Poljoprivredna savetodavna i stručna služba Leskovac spremna da odmah počne sa obukama proizvođača, koje je uspešno organizovala i pre više od 2,5 decenije.
Foto: www.ekologija.gov.rs, nssprejetek.rs
