Dnevnik Juga Dnevne internet novine juga Srbije
Sara Dragićević i Aleksandar Radovanović, odnedavno verenici, preselili su se, krajem oktobra, iz Beograda u Vlasotince. S obzirom na činjenicu da migracije uglavnom idu u suprotnom smeru, njihova priča pobuđuje dodatnu pažnju.
Nakon što su letos, mesec i po dana proveli u Vlasotincu, koje im se, kažu, mnogo dopalo, odlučili su da se dosele u ovu varošicu:
– Kuća u kojoj živimo pripada mom dedi Miloradu Krainčaniću, ali moji roditelji nisu rođeni ovde. Tata je rođen u Beogradu, a mama u Vršcu. Ipak, moja porodica se ovde doselila posle bombardovanja i ja sam osnovnu školu završila u Vlasotincu. Prva sam bila za to da idemo, u uverenju da ovde za mlade nema perspektive. Međutim, sa dvadeset i nešto godina, evo me opet tu. Definitivno nas ovde nešto vezuje, priča Sara.
Aleksandar je sebe našao u varoši na Vlasini, prija mu priroda i sve je mnogo pristupačnije nego u Beogradu:
– Prvobitni plan je bio da dođemo na leto, jer je tada ovde fantastično, ali jednog dana, radeći od kuće u malom, iznajmljenom stanu, odlučili smo da se preselimo na jug. Došli smo 23. oktobra.
Na odluku je, dopunjuje verenika Sara, uticala i činjenica da je Beograd postao prenaseljen i prezagađen, te da je počeo da ih guši, a kuća u vlasništvu je olakšala celu stvar.
Aleksandar radi u jednoj američkoj firmi, koja ima predstavništvo u Srbiji i radi uglavnom administrativni posao. Kasnije mu se pridružila Sara, pa su postali i kolege. Nakon završenog Učiteljskog fakulteta i rada u vrtićima, ona se odlučila za osnivanje firme koja se bavi konkultantskim poslovima i fotografskim uslugama. Dobila je ponudu da sarađuje sa rumunsko-američkom firmom, a kako je živela u obe pomenute zemlje, govori jezike i to je bila njena prednost.
– Prija nam da ujutru izađemo u dvorište, sa šoljom kafe i lap topom, pa radimo pored reke. Aleksandar je u jednoj od soba napravio kancelariju, ja u drugoj fotografski studio. Kao i svi Vlasotinčani, petkom idemo na pijacu. To nas raduje, jer se osećamo kao domaćini. Kupujemo zdrave proizvode.
Na pitanje da li im nešto nedostaje u Vlasotincu, uglas odgovaraju ”ne”.
– Vlasotince ima sve što nam je potrebno. Retko kada idemo do Leskovca, samo zarad kupovine, a ne zarad provoda, jer toga ima i ovde. Imamo pozorište, bioskop, različite manifestacije. Vezali smo se mnogo za kuću, ali i jedno za drugo. Pošto sam sačuvala kontakte sa ljudima iz perioda koji sam provela ovde, dobijam različite zanimljive ponude. Od reditelja prestave ”Mama mia”, dobila sam poziv da radim pevanje, Bila sam u Beogradu vokalni instruktor, pa me je to preporučilo. Imam spisak projekata koji bi mogli da poboljšaju aspekte života u Vlasotincu.
Roditelji su njihovu odluku o preseljenju na jug prihvatili, ali sa malo straha. Ipak, stvari su legle na svoje mesto, te će za Božić, Sara i Sale imati puno gostiju. Planiraju svadbu i decu, jer je, ubeđeni su, u manjoj sredini, lakše formirati i razvijati porodicu.
