„Ne se znaje, Zare igra“ pred vlasotinačkom publikom

U želji da očuva sećanja na ljude i događaje koji su obeležili neko vreme, vlasotinačka biblioteka “Desanka Maksimović“ organizuje razne događaje, dešavanja, priprema i štampa publikacije, organizuje predavanja i izložbe, sakuplja i čuva pisanu i neknjižnu građu, čuva kulturnu baštinu, tradiciju.

Izreka „Ne se znaje, Zare igra“ nastala je pre 70 godina u Vlasotincu, na utakmici Vlasina – Dubočica (3 : 4), igranoj 25. 5. 1952. godine. Ona nam govori da ništa nije gotovo dok ne bude gotovo, upućuje na strpljenje, upornost i trud. Popularna je i poznata širom Balkana, svuda gde se govori jezicima srodnim našem.

„Na nju, ali i na vreme u kome je nastala, želeli smo da podsetimo u večeri 9. juna. Kada se već govori o prošlom, a tako aktuelnom, nismo mogli da izaberemo bolji prostor od „Vile Gunjetinac“. Zahvaljujući razumevanju i predusretljivosti vlasnika Nikole Milenkovića, pesmom i rečju „na ono naše što nekad bejaše“ podsetili su nas Dragoslav Gile Branković i Srđan Siđa Živković“, kaže direktor vlasotinačke biblioteke Srba Takić, govoreći o sinoćnjoj večeri koju je organizovala ova ustanova kulture.

Dragoslav Gile Branković kazivao je delove iz monodrame Radeta Jovića „Ne se znaje, Zare igra“ i iz drugih sa kojima je nastupao, sa jednakim uspehom, širom Srbije. Srđan Siđa Živković, kao istinski majstor na gitari i odličan pevač, pevajući hitove iz tog vremena pristune je vratio i podsetio na neka druga možda srećnija i bolja vremena. Svaki njihov napust nagrađivan je aplauzom i tek je fajront uspeo da prekine njihove nastupe.