U dvorištu napuštene kuće u centru grada, grupa dečaka zaronjena u krošnju drveta, bere sočne, neprskane plodove. Slađe je ovako, odgovaraju na poziv vlasnika drveta da se popnu na garažu i dohvate ”punije” grane.
Sećate se trešnje iz naše priče od pre dve godine i vapaja što nema dece da uživaju u njenim plodovima. E, izgleda da je pandemija učinila ono što nijedan apel roditelja i stručnjaka nije mogao. Izvela je decu iz stanova i odvojila ih od računara i telefona.
Suviše dugo zatvoreni i na oprezu zbog kovida, mališani su se uželeli igara i druženja van kuće. Jedva su dočekali lepo vreme da se slobodno i bez ograničenja prepuste zadovojstvima koje sa sobom nosi detinjstvo. A ”nestašluci”, poput upada u tuđa dvorišta i branje nedozrelog voća, sastavni su deo odrastanja svih generacija. Neopravdano sam se uplašila da će najnovije klince zaobići.
Ilija i Petar, napunili su šake slatkim trešnjama, ali s druge strane ograde. Dok im vlasnik na čijem je imanju stablo, komšija Dule, dobacuje da slobodno dođu u njegovo dvorište i beru koliko hoće, poručuju ”Slađe je ovako”.