Muškarci sa loknama, ćelave žene, leteći automobili i četvoročasovno radno vreme: Tako je 2023. godina zamišljana pre jednog veka

Na osnovu pisanja štampe i prognoza naučnika 1923. godine, analizu je napravio Pol Feri, istraživač Univerziteta u Kalgariju. Predviđanja od pre jednog veka odnose se na produženje životnog veka, tehniku i tehnologiju, dužinu radnog vremena, estetiku, modu….

Zamišljeni život u 2023.-oj, po očekivanjima novinara i naučnika, predviđao je leteće automobile u svakodnevnoj upotrebi, a američki pionir avijacije, Glen Kertis, prognozirao je da će benzin, kao pokretačko gorivo, biti zamenjen radio-talasima, i nebo će biti ispunjeno bezbrojnim letelicama, koje plove dobro definisanim rutama.

Jedan list je očekivao da bi prosečan vek mogao dostići 100 godina, a neki pojedinci živeli bi do 150 i više godina. Svet bi bio pun lepih i zdravih ljudi, pošto će rak, tuberkuloza, dečja paraliza, lokomotorna ataksija i lepra, biti iskorenjeni. Takmičenja u lepoti će biti nepotrebna, jer će biti gotovo nemoguće izabrati pobednike, napisao je jedan novinar.

Novinari i naučnici su, po pitanju estetike i mode, predvideli da će muškarci nositi lokne, a žene verovatno brijati glavu, a vrhunski trend bi mogli biti ”crni zubi”.

Autor jednog novinskog članka je prognozirao da će ljudi u budućnosti nositi „grejače za bubrege“ i druge organe, a drugi je pretpostavio da će posuđe i stanovi biti pravljeni uglavnom od „kašaste mase i lepka“, u čemu nije mnogo pogrešio.

Jedan mali list je tada očekivao da 2023. više neće biti novina jer će se sve ugasiti davno pre toga, a svetske vesti se neće čitati, već slušati s posebnih uređaja.

Po optimističnom gledištu matematičara i inženjera elektrotehnike, Čarlsa Štajnmica od pre jednog veka, ljudi će provoditi manje vremena radeći: „Nema teškog rada 2023.!“ – bio je naslov teksta o tome.

Verovao je da „dolazi vreme kada neće biti duge gnjavaže (na poslu) i ljudi neće raditi više od četiri sata dnevno, zahvaljujući radu uredjaja na struju“, a prema njegovoj viziji svaki grad će biti ‘‘besprekoran’’.

Veliko uzbuđenje pre jednog veka je izazivala mogućnost bežičnih komunikacija. Tako je jedan novinski autor zamislio svet u kojem Pitsburg i London primaju od trgovaca u Pekingu narudžbine za tada veliki novitet – „filmove koji govore“ (tonski film), a „teretni brodovi koji lete 1.000 milja na sat ih isporučuju pre zalaska sunca“.

„Radio-telefoni veličine ručnog sata će sve ljude održavati u komunikaciji sa svim krajevima zemlje“, predvideo je taj novinar i pogodio šta će biti 2023.

Arčibald Lou, cenjeni „futurolog“ svog doba, napravio je mnoga druga i tačnija predviđanja o 21. veku: razvoj „pametnih telefona i diktafona“, savremene robne kuće, internet i čak i „rijaliti“ TV-program, doduše, samo za nadmetanje uživo u plesu u luksuznoj dvorani.