Dala baba banku….Čudni običaji i kultura vlasotinačkih sela nekada

Svako veselje u porodici ili povodom seoskih praznika, završavao se narodnim kolom. I danas se pamti da se, u pojedinim selima vlasotinačke opštine, u oru moralo ostati dok svira muzika, a onima koji se ”puste”, sledovale su batine

Pevalo se i gralo na svadbama, ispraćajima u vojsku, vašarima i saborima povodom verskih praznika, uz duduk, gajde, frulu, harmoniku i trubu. Izbor kola, širok i raznovrstan: stari i novi čačak, vlasinka, bela rada, zavrzlama, drdavka, u šest, bugarka, žikino kolo, moravac.

Posebno živo i veselo bilo je kada su se pečalbari vraćali kući da sa porodicama provedu praznike i provesele se uz muziku i kolo. Na takvim okupljanjima, mladi su se zgledali, šalili, upoznavali, pa i zaljubljivali.

Svako selo, ili čak svaki deo sela, imao je svoje mesto za igru. Niko nije smeo da napusti i prekine kolo. Dešavalo se da je, oko zauzimanja mesta ili muzike, često izbijala svađa, ali i tuča između momaka, kako oko vođenja kola, tako i zbog devojaka koje bi se uhvatile do kolovođe.

I danas se u planinskim selima vlasotinačkog kraja može čuti ona narodna: Baba davala banku da se uhvati, a dve da se pusti iz kola.

Miroslav Mladenović, lokalni etnolog iz Vlasotinca je, kao mladić, sedamdesetih godina prošlog veka, prisustvovao saborima na Petrovdan, u Lopušnji, Svetog Iliju na Čobancu, na Ivanjdan u Zlatićevu i drugim narodnim skupovima, i svedoči da niko nije smeo da se pusti iz kola kad se u njega uhvati, jer bi u suprotnom, rizikovao da dobije batine ili da mu se zabrani ponovni ulazak u igru.

Igrač na začelju, ”kec”, bio je zadužen da čuva kolo od ”kidanja”.

Kovo se igralo i u samom Vlasotincu, na Gorešnjak, Pejčindan i Krstovdan, a naročito su bili veliki i poznati sabori i jesenji vašari u Kruševici i Konopnici.

Danas su sabori gotovo zamrli, a i tamo gde ih ima, ne igra se više kolo. Mladi se druže, upoznaju i zaljubljuju na druge načine. Ipak, poslednjih godina, narod se sve više okreće tradiciji i kolo, koje na jugu Srbije nazivaju oro, se ne zaboravlja i tako čuva i neguje nematerijalna kulturna baština.

Ovaj sadržaj je deo projekta koji je sufinansirala opština Vlasotince. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.