Anđeoski cvet, nastao od Bogorodičinih suza, ustvari je vrlo otrovan: Upoznajte ĐURĐEVAK

Cvet proleća i meseca maja, ima zvonaste bele mirisne cvetove, viseće i raspoređene u grozdovima. Simboliše povratak sreće i čistotu srca, a ustvari je vrlo otrovan

Veruje se da je đurđevak nastao tako što su se Bogorodičine suze, ispred krsta Isusa Hrista, pretvorile u zanosne bele cvetove, opojnog mirisa. Druga legenda, opet, kaže da je nastao od Evinih suza, kada je morala da napusti Rajski vrt.

Prema prastaroj francuskoj priči, hrabri vitez Sveti Leonard, dobio je dozvolu od kralja da se nastani u šumi kao pustinjak i posveti se Bogu. Zmaj, koji je, takođe, živeo u toj šumi, nije želeo da je deli sa vitezom. Nakon žestoke trodnevne bitke, đurđevak je nikao svuda gde je pala krv Svetog Leonarda.

Đurđevak je nacionalni cvet u Finskoj od 1967. godine. U Nemačkoj i Skandinaviji, đurđevakje simbol dobre sreće. U Srbiji je bio običaj da se na Đurđevdan ljudi kite đurđevkom kao simbolom rascvetalog proleća.

Đurđevak je oduvek privlačio svojim neobično lepim cvetovima. U stara vremena momci i devojke su brali đurđevak, jer su verovali da donosi sreću u ljubavi. Buketići ovog opojnog cveća su darivani na praznik mladog sunca, u maju mesecu. Otada potiče i krilatica da mladost računa godine po đurđevku, a starost po zimama.

Od srednjeg veka, cvetovi đurđevka su česti u nevestinom buketu, zato što je đurđevak bio simbol čistote i skromnosti. Za neke neveste to je peta stvar koja se nosi za vreme venčanja zajedno sa nečim starim, novim, pozajmljenim i plavim. U Holandiji đurđevak se sadi u bašti tek venčanog para, kao simbol obnavljanja ljubavi.

Đurđevak se može videti svuda u Francuskoj svakog prvog maja, u marketima, lokalnim prodavnicama, modnim časopisima, izlozima. To nije samo praznik rada, već i dan kada Francuzi slave proleće. Francuzi kupuju ili beru đurđevak, i poklanjaju ga voljenim osobama ili bliskim prijateljima za sreću, grančice đurđevka nose na reveru. To je jedini dan u Francuskoj kada ljudi mogu da prodaju cveće na ulici. Ova tradicija datira još iz 19. veka. Kralj Šarl IX je prvog maja 1561. godine dobio đurđevak kao poklon za dobru sreću, i nastavio je tradiciju svakog prvog maja poklanjajući ženama na svom dvoru ovaj mirisni cvet.

Đurđevak se smatra magičnim i povezuje se sa dečjim maštanjem o vilama koje žive u vrtu. Zato je ovaj cvet čest u ilustracijama dečjih knjiga. I đurđevak „govori“ jezikom cveća. Kaže se da ako mladić pokloni devojci ovo cveće, šalje joj poruku da čezne za ljubavlju ili da se nada da je napravio pravi izbor.

Ono što se uglavnom ne zna, jeste da je đurđevak, zbog glikozida i alkaloida koje sadrži, vrlo otrovan. Do sada je indentifikovano 38 različitih supstanci u đurđevku i konzumiranje samo malih količina može da prouzrokuje bol u stomaku, smanjen broj otkucaja srca, osip na koži i zamagljen vid. Posebno je otrovan za malu decu i trudnice, pa se preporučuje pranje ruku odmah nakon branja ovog anđeoskog cveta opojnog mirisa.