Dnevnik Juga Dnevne internet novine juga Srbije
Na jesen nastavlja školovanje, ali i pokreće projekat za promociju poslastičarstva, nepravedno zapostavljenog odseka gastronomije. Ovo je posao za maštovite i kreativne i odavno nije zanat, već umetnost, poručuje ovaj talentovani Leskovčanin
Ne seća se kada mu je pogled sa crtaća odlutao ka kuhinji, u kojoj je njegova majka spremala kolače, ali zna da je to bilo u ranom detinjstvu. Počeo je da prati i čita sve što bi se ticalo pripreme slatkiša, pa, pred upis u srednju školu nije imao dilemu- Trgovinsko-ugostiteljska-smer poslastičar.
– Priznajem da sam, već tada, raspolagao određenim predznanjem, ali ono što sam naučio tokom školovanja, bilo je nešto sasvim drugo, a jednako važno. Radi se vrlo studiozno, do detalja i pre nego što dođete u priliku da praktično pokažete ono što znate, treba da budete teorijski dobro potkovani. Uopšte, profesori se toliko trude, a posebno kada u nekom prepoznaju stvarno interesovanje za poslastičarstvo. Ono što sam odmah spoznao, a na to su nam često ukazivali mentori, za uspešno obavljanje bilo kog posla, neophodno je da ga volite. Kao specifična grana gastronomije, poslastičarstvo je odavno postalo umetnost, kroz koju možete da pokažete svoju kreativnost, inovativnost, maštu, pa i strast.
Kao jedan od najdarovitijih, Veljko je 2019. godine na školskom, a kasnije i državnom prvenstvu, u organizaciji Kompanije ”Dijamant” zauzeo drugo mesto, ali je tada bio godinu dana mlađi od šampionke, školske drugarice Danice. Prošle, zbog pandemije, takmičenja nije bilo, pa ni prilike da pokaže koliko je napredovao:
– Korona je poremetila sve, a baš sam se radovao tom izazovu. Volim takmičenja, ne zbog nagrada, a imam ih dosta, već zbog prilike da se uporedim sa drugima. U poslastičarstvu morate da pratite trendove, kako u izboru namirnica i ukusa, tako i u pogledu dekoracije. Savremena poslastica treba da bude ”praznik” i za oči, i za nepca. Ja, inače, volim starinske kolače, koje danas u originalnoj formi gotovo ne možete da nađete, S druge strane, moderni slatkiši, kolači i torte, imaju svoju lepotu i gracioznost. Možda bih, pokušao da starinske poslastice, dekorišem na savremeni način. To bi se dopalo i tradicionalistima i zagovaračima urbanog.
Da se identitet jedne nacije čuva i kroz gastronomiju, na čemu je Srbija ozbiljno počela da radi poslednjih godina, Veljko se, kaže, uverio u Atini. U okviru Erazmus grama, u kome je jedan od partnera bila Trgovinsko-ugostiteljska škola, obreo se u grčkoj prestonici pre dva leta, sa još 15-ak drugara sa smera poslastičar i to iskustvo smatra vrlo dragocenim:
– Proveli smo dve nedelje u učenju od vrhunskih kuvara atinskih hotela. Znanje dobijete iz prve ruke, a poslastice nastaju tu, pred vašim očima. Radi se o tradicionalnim grčkim specijalitetima: rizogalu, kadaif-u, galatopiti, ravani-u. Ono što smo zaključili jeste da se, identičnog ukusa ne mogu pripremiti nigde drugde, ili je razlog u nečem drugom, ali i pored toga što se radi o nemerljivom iskustvu, smatram da svaki narod treba da se drži svoje tradicije. A srpska gastronomska ponuda je toliko bogata i raznovrsna, kao kod malog broja zemalja u svetu.
Veljko je trogodišnje školovanje u Trgovinsko-ugostiteljskoj školi završio kao đak generacije, što samo govori u prilog činjenici da je poslastičarstvo postalo njegova velika ljubav.
– Trudio sam se da što više naučim i ništa mi nije bilo teško, naprotiv, uživao sam. Trenutno pohađam četvrti razred, vanredno i to na smeru kulinarski tehničar, a jesenas imam nameru da upišem gastronomiju na Akademiji ”Južna Srbija”. U međuvremenu, ”pečem zanat” kod Ljiljane Dinčić, u njenoj radionici kolača i vrlo mi je važno da stičem praktična znanja i veštine na ”samom izvoru”. Bez obzira što se prave serijski, svaki kolač je malo remek delo, jer je posebnog ukusa, a dekoriše se posebno. Vrlo sam joj zahvalan na svemu što sam tamo naučio.
Ne zna gde će biti za 5 ili 10 godina. Možda ga život odvede daleko od Srbije, ali ono u šta je siguran, jeste da će poslastičarstvo biti njegovo trajno opredeljenje. Zato želi, tokom narednog perioda, da pokrene, možda baš u saradnji sa svojom nekadašnjom školom, radionice na kojima će promovisati zanimanje čije je prezime umetnost.
Ovaj sadržaj je deo projekta koji je sufinansirao grad Leskovac. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
