Vasuljicu, ili Vasili, kako je nazivaju, Romi slave kao svoju Novu godinu: Danas su brojni i zanimljivi običaji gotovo zaboravljeni

Uz Đurđevdan, Vasuljica spada u najveće tradicionalne praznike, koje proslavljaju Romi u Srbiji i širom Evrope. Nažalost, o običajima koji su je pratili i bili sastavni deo slavlja, mlađe generacije ne znaju gotovo ništa

Ćurka ili guska na trpezi neizostavno, pa iako leskovački Romi ne znaju zašto je neophodno da se Vasili proslvalja uz ove vrste živine, pretpostavka je da je simbolika u perju, koje, po verovanju, donosi napredak i berićet porodici.

U zavisnosti od naroda kome pripadaju, Romi u Leskovcu su se pridržavali različitih običaja. Tako su Podvorčani i Satmalci, obredno klanje živine, u prisustvu čitave porodice obavljali u noći između 12. i 13. januara. Ta dužnost pripada najstarijem članu, dok su žene i deca stajali okolo sa svećama u rukama, prosvetljujući žrtve.

Muškarci bi, sledeće noći, zajedno išli na doček Nove godine, u neki od gradskih restorana, trošeći mnogo novca na jelo, piće i muziku, prateći drevno uverenje da će ih Bog višestruko nagraditi shodno količini potrošenih para.

Za to vreme, žene bi spremale posebnu trpezu, na kojoj su obavezno bile pihtije i ribe, koje, takođe, donose sreću. Domaćin, odnosno položajnik, bi kući dolazio posle ponoći, a na vratima ga je čekala staklena flaša sa vodom i grančicama badnjaka i zelenbora.

Svakog ukućanina bi lupkao po lavi svežnjem novca i badnjakom, umočenim u hladnu vodu, uz čestitke: ”Bahtali Vasili” i otpozdravom ”Ov sasto” – Da si živ i zdrav. Zatim bi se sedalo za sto.

U naredna tri dana, Romi bi odlazili u goste kod rodbine i prijatelja. Na bogatoj trpezi, obavezna je bila slavska sveća, a među svim specijalitetima, isticalo se guščije i ćureće pečenje.

Drugog dana praznika, tradicionalno je priređivan ”Veliki romski bal”.

Danas leskovački Romi, posebno mladi, malo toga o Vasuljici znaju i poštuju. Jedan od razloga je taj što se Romi, tokom tri protekle decenije, masovno preobraćaju u protestantizam.