Dnevnik Juga Dnevne internet novine juga Srbije
Koliko nas zaista poznaje svoje rođake, porodične priče i ljude od kojih je sve počelo? A koliko često se dogodi da se više generacija jedne porodice okupi za istim stolom?
U Leskovcu je organizovano upravo jedno takvo, nesvakidašnje porodično okupljanje. Aleksandar Ilić došao je na ideju da na jednom mestu okupi svoje srodnike i priredi svečanost posvećenu porodici, njenoj istoriji i korenima.
Povod za okupljanje bila je želja da se sačuva uspomena na pretke – baku i dedu od kojih je, kako kaže Aleksandar, sve počelo. Od njihovog života, rada i truda stvorena je porodica koja se danas proširila na više generacija.
Tako su se za istim stolom našli članovi porodice različitih generacija, a u Leskovac su stigli i rođaci koji danas žive u drugim gradovima. Za neke je ovo bila prilika da se ponovo vide posle mnogo godina, dok su se najmlađi članovi porodice upoznali sa rođacima koje do sada možda nisu ni imali priliku da upoznaju.
Svečanost je bila organizovana poput male porodične proslave, uz narodnu nošnju, muziku, druženje i neizbežno prisećanje na one koji više nisu tu, ali čija imena i uspomene i dalje povezuju generacije.
Koliko je ova ideja neobična govori i reakcija konobara u restoranu u kojem je okupljanje organizovano. On je rekao da do sada nije imao priliku da vidi da je neko na ovakav način okupio svoju porodicu.
I upravo u tome i jeste posebnost ove priče.
Nije ovo bilo samo porodično okupljanje. Bila je to prilika da se jedna porodica podseti svojih početaka, da najmlađi čuju priče o onima koji su bili pre njih i da se sačuvaju uspomene koje će jednog dana prenositi neke nove generacije.
Porodično stablo nisu samo imena i godine. Ono su ljudi, njihove priče, uspomene i veze koje, uprkos vremenu i udaljenosti, nastavljaju da traju.
A porodica Ilić je ovim susretom pokazala da ponekad nije potreban veliki povod da se uradi nešto veliko – dovoljna je želja da se ljudi ponovo okupe i da se ne zaboravi odakle su potekli.
