Dnevnik Juga Dnevne internet novine juga Srbije
“U krupnom planu” – naziv je tribine na kojoj je poznati reditelj Slobodan Šijan govorio o svom stvaralačkom radu, dostignućima i uspesima u bogatoj karijeri.
Poznat po kultnim filmovima “Ko to tamo peva”, “Maratonci trče počasni krug”, “Davitelj protiv davitelja” i drugi, predstavio se leskovačkoj publici na sasvim drugačiji način. Počeo je kao akademski slikar, a ljubav prema filma pokazao je neposredno posle završetka akademije. Pomenuti filmovi pamtiće se još dugo, dugo… po svojim karakterističnim osobinama, rekao je Slobodan Šijan:
– “Dobro je kad filmovi imaju dug život. O tome sam govorio i na “LAJFU”, i upravo sam se tada, na neki način srodio sa leskovčanima koji znaju šta je dobar film i kako znaju da cene prave vrednosti. Međutim, neki od njih obično brzo i zastarevaju, ali zato mi je veliko zadovoljstvo kada posle skoro 40 godina može i dalje nekog da zasmeju poznate fraze iz “Maratonaca”, “Ko to tamo peva” i ostalih.
Što se tiče preseka nekadašnje i sadašnje kinematografije, Šijan je rekao da su to generalne pitanja na koje je teško dati odgovor:
– “Razvojem i unapređenjem vizuelne i audio tehnike, danas je lakše snimiti film. Današnja kinematografija pruža više prostora za mlade ljude koji poseduju inicijativu da se lakše probiju do svog prvog filma. Upravo savremena tehnika je prednost, naročito u pomenutoj sprezi zvuka i slike, gde je mnogo pristupačnije doći do kadra “pritiskom na jedno dugme”.
Spomenuli ste reditelje i glumce koji dolaze. Kakva je razlika između njih i ondašnjih koji su proslavili jugoslovenski film: Pavle Vujisić, Ljubiša Samardžić, Seka Sabljić, Danilo Bata Stojković, Taško Načić i drugi.
– “Uvek imamo i dobre autore i dobre glumce. To je konstantno u našoj kinematografiji i predstavlja veliki kvalitet i što je najvažnije postoji pozitivni relativitet koji doprinosi razvoju domaćeg filma.
Ljubav prema avangardnom odnosno eksperimentalnom filmu, odavno postoji:
– “Sa likovne akademije koju sam diplomirao, prešao sam na filmsku režiju i kontinuitet likovnih opsesija najviše sam nalazio u eksperimentalnim filmovima koji su bili i moja prva ljubav prema režiji. Tako sam i krenuo da radim ono što mi je bilo najdostupnije i što me je najviše zanimalo”.
Kada biste slučajne prolaznike na ulici pitali da citiraju makar jednu repliku iz bilo kog filma, sigurno bi većina odgovorila nekom od rečenica iz čuvenih filmova Slobodana Šijana. Zato je i odluka uredništva City Magazina da nagradu za životno delo, koju je po prvi put dodelilo na Citiy Awards-u i za koju se ne glasa, dodeli proslavljenom reditelju.
M.Mihajlović
