Sutra obeležavamo Svetski dan bez duvanskog dima

Vekovima je pušenje izazivalo velike kontroverze. Upotreba duvana kao biljke je proteklih vekova prošla put od biljke koja je javnost od stimulansa koji spasava život počela gotovo jednoglasno da osuđuje duvan kao „smrtonosnu biljku”.

Istorija konzumiralja duvana duga je gotovo koliko i naša civilizacija. Prvi podaci o konzumiranju biljke duvana potiču još iz perioda od pre 5000–3000 godina p.n.e. kada je uzgajan kao poljoprivredna biljka na južnoamreičkom kontinetu. Kasnije počinje konzumiranje duvana u svrhu uživanja, pretpostavlja se u sklopu šamanskih,spiritualnih ili verskih rituala lokalnih plemena. Podaci ukazuju da su mnoge stare civilizacije od vavilonske do kineske (ali i indijanskih plemena na sevrnoameričkom kontinentu) koristile duvan u religioznim ritualima. Sa otkrićem novog sveta španski i portugalski osvajači donose duvan na evropski kontinet oko 1528. godine. Uskoro duvanu se dodeljuje i ime „sveta biljka“ jer se smatralo da ima lekovita dejstva na lečenje prehlade, astme ili tuberkuloze.

Nakon izolovanja nikotina iz listova duvana 1828. godine, svet medicine postao je nepoverljiviji prema duvanu kao supstanci za opšte metode lečenja. Ali terapije zasnovane na upotrebi duvana i dalje su bile dostupne, kao na primer rektalna primena koja se preporučivala kao lek protiv konstipacije, hemoroidnog
krvarenja i glista. Kako je zabrinutost zbog lošeg uticaja duvana na zdravlje počela da se javlja
dvadesetih i tridesetih godina prošlog veka, marka cigareta Kamel pokušala je da umiri mušterije tvrdeći da lekari preporučuju pušenje, kao i da i sami puše kamel. Pričalo se i da su pušenje preporučivali pevači kako bi se „odstranile nečistoće štetne po delikatno tkivo grla”.

Proteklih 30 godina, štetno dejstvo pušenja postalo je očigledno, baš kao i problem pasivnog pušenja. Duvan ubija i do polovine ukupnih korisnika, pokazuju podaci Svetske zdravstvene organizacije (SZO). Danas su razmere konzumiranja produkata duvana upozoravajuće. Svake godine širom sveta od direktnih posledica duvana umire 6 miliona ljudi od čega 5 miliona umire od direktnog uticaja duvana, a 600 000 nepušača umire od posledica izloženosti štetnom divanskom dimu. U Srbiji ukupno 64,5% punoletnih stanovnika je u toku svog žiovota pušilo cigarete. Od njih 40,2% je pušilo cigarete u poslednjih mesec dana. Većinu čine muškarci 44,3% u odnosu na žene 36,2% .

Svakodnevnih pušača u Srbiji ima 36,4 % ili više od 1/3 stanovništva odnosno preko 1,7 miliona odrasle populacije. Godišnje u Srbiji umire oko 16 000 ljudi od posledica štetnosti duvana i procenjuje se da je svaka treća trudnica pušač. Zastupljenost konzumiranja elektronskih cigareta bar jednom u životu, u Srbiji
iznosi blizu 10%. Šta je štetno u cigareti? U udahnutom dimu cigarete nalazi se oko 4000 različitih
materija od kojih su 250 zasigurno štetne, a više od 50 izazivaju karcinome.
Pušači češće oboljevaju 2-4 % češće od moždanog udara zbog promena na krvnim sudovima mozga. U pušača se javljaju češće želudačne grizlice kao i karcinomi grla, jednjaka, jetre, bubrega, pankreasa.
Pušenje u trudnoći dovodi do direktniog uticaja SO i nikotina i na plod. Žene pušači češće imaju spontane pobačaje, prevremeno rođenje dece čak 2-3 puta je češće u trudnica koje puše i težina novorođenih beba je za 100-300 gr manja nego u normalnoj polulaciji. Ovu decu češće prate bolesti kao što su srčane mane. Broj bronhitisa dečijeg doba, zapaljenja pluća ili astma je udvostručen u odnosu na nepušačku starsnu grupu. Koncentracija štetnih materija u zadimljenim prostorijama škodi nepušačima i to se naziva „pasivno pušenje“. U prostoriji veličine 45 kubnih metara nakon popušene dve kutije cigareta količina SO u krvi nepušača se poveća i do 4% zasićenosti hemoglobina.

Posledice pasivnog izlaganja duvanskom dimu su glavobolja, peckanje u očima, mučnina, kašalj, alergija. Srčani bolenici su pod posebnim rizikom ako borave u ovakvim prostorijama kao i plućni bolesnici. Slično je i sa pasivnim udisanjem dima u vozilima. 65% mladih u Srbiji u uzrastu od 13-15 godina je u svojim domovima izloženo duvanskom dimu.

Pušači koji obole ili se dogodi prerani smrtni ishod svojim pušenjem dovode do osiromašenja ne samo svojih porodica, već nanaose ozbiljnu štetu zdravstvenim sistemima zbog novca utrošenog na njihovo lečenje. Uzimajući u obzir navedene štetne posledice po ljudsko zdravlje, izlaganje duvanskom dimu se može smatrati faktorom koji ne utiču samo na zdravlje pojedinca, usled brojnih komlikacija, koje hronično izlaganje ovoj legalnoj supstanci izaziva, već se to odražava i na socijalnu problematiku i ekonomske gubitke jednog društva u celini.