Dnevnik Juga Dnevne internet novine juga Srbije
Iako joj se koren i stablo nalaze iza debelog zida od cigala, ova uporna kupina, tražila je i našla način da se dokopa sunca i grane prepunih plodova ponudi ”na izvolte” prolaznicima u Svetoilijskoj ulici.
Doduše, oni još uvek nisu zreli, a tek u po kojem grozdiću se crni sitna kupinica.
Kada jednom vidite nestvarno krupno hibridno voće, ovo neprskano i ”divlje” vam ne izgleda privlačno i ukusno. Ko ume da napravi razliku, zna da nije tako, pa će i ove kupine, čim budu zrele, sigurno napuniti nečije ruke.
A mi podsećamo da se radi o voću za čija lekovita svojstva se zna više od 2,5 hiljade godina. Istorija otkriva da su još Stari Grci i Rimljani koristili njene plodove, lišće, koru i korenje u lečenju brojnih bolesti, od blagih infekcija, do otrovnih ugriza. Tokom 18. veka u Evropi je bila toliko popularna za lečenje gihta da su je nazvali “giht bobicom”. Za sve to vreme, ništa se nije promenilo, samo su nedavna istraživanja opravdala njenu vekovnu terapeutsku primenu.
Kupina je nezasluženo zanemarena u odnosu na malinu, aroniju, borovnicu, jagodu, višnju, trešnju, tako da deluje kao da je prepuštena sama sebi. Ali kupini to očigledno ne smeta, jer i sama, bez đubrenja i dodatne obrade i tretiranja, rađa odlično i ima je gotovo svuda.
Samo neka od lekovitih svojstava kupine su: jača imunitet, poboljšava pamćenje i koncentraciju, pomaže kod tegoba disajnih puteva, sprečava i leči bolesti srca i krvnih sudova, pomaže kod problema sa probavom i podstiče mršavljenje, sprečava mnoge vrste raka, podmlađuje kožu, pomaže kod anemije, prirodan je lek za giht i osteoporozu i prirodna pomoć trudnicama i dojiljama.
