Sigurna kuća u Leskovcu primer dobre prakse

„Sigurne kuće i ljudi koji u njima rade bore se 365 dana u godini zajedno sa žrtvama protiv nasilja nad ženama i njihovom decom. Na jučerašnjem sastanku razgovarali smo kako da zajedničku saradnju učinimo još efikasnijom i pomognemo da se sigurnim kućama obezbede neophodni uslovi kako bi usluge koje pružaju ženama žrtvama nasilja bile primerene i kvalitetne“, izjavila je danas potpredsednica Vlade Srbije i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost, prof. dr Zorana Mihajlović.

Ona je istakla da su među najvećim problemima sigurnih kuća uslovi za licenciranje, fizička pristupačnost objekata za osobe sa invaliditetom, kao i nedovoljan broj zaposlenih za obavljanje usluga.

„Zajedno sa Timom za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva i svim relevantnim institucijama radićemo na otklanjanju ovih problema, kako strateški, tako i operativno. Nije dovoljno da se nasiljem bavimo samo u kampanji i kada se ono desi, već svih 365 dana. Pozivam i sve društveno odgovorne kompanije da se priključe i pomognu da se sigurne kuće opreme i osnaže zarad pružanja kvalitetnih usluga korisnicama“, rekla je Mihajlovićeva.

Nada Padejski Šekerović iz sigurne kuće Novi Sad istakla je da od toga kako ćemo vaspitati decu, pozicionirati žene u društvu i deliti odgovornost zavisi i kolika će biti stopa nasilja.

Sonja Šćekić iz sigurne kuće Niš rekla je da su sigurne kuće tu kada je najteže, u situaciji akutnog nasilja.

„Pružamo im psihološku, ali i svaku drugu vrstu pomoći. Važno je da žene ekonomski osnažimo, jer 80 odsto korisnica naše sigurne kuće je nezaposleno“, rekla je ona.

Tamara Savović iz sigurne kuće Sombor istakla je da su podaci o femicidu u Srbiji alarmantni, te da je pokrenuta sveobuhvatna analiza o stanju u sigurnim kućama, koja će iznedriti konkretne preporuke za svako resorno ministarstvo.

„Fizički pristup, licenciranje i programi ekonomskog osnaživanja žena žrtava nasilja su nam najveći izazovi“, rekla je Savovićeva.

Predrag Momčilović iz Centra za socijalni rad Leskovac rekao je da je sigurna kuća u ovom gradu primer dobre prakse i da žene iz nje izlaze osnaženije, te da dobra saradnja sa Gradom doprinosi efikasnijem radu ovog prihvatilišta.

Jasna Vujičić iz sigurne kuće Pančevo istakla je da današnji sastanak vraća nadu i da je poruka da sigurne kuće nisu same u svom radu ohrabrujuća.

„I važno je da se nasiljem bavimo ne samo u 16 dana aktivizma, dok traje kampanja, već cele godine“, zaključila je ona.