Dnevnik Juga Dnevne internet novine juga Srbije
Najava prognostičara da bi narednih dana Srbija mogla da se suoči sa ranim jutarnjim mrazevima, snegom i niskim temperaturama, svakako je najpre zabrinula voćare. Pojedine voćne vrste već su pred cvetanjem ili su zametnule pupoljke, pa bi one mogle pretrpeti i najveću štetu.
Nenad Stefanović, stručnjak Poljoprivredne stručne službe Leskovac veruje da temperature narednih dana ipak neće biti toliko niske da bi ugrozile napupelo ili procvetalo voće, ali dodaje da je hladan februarski talas već uzeo danak u zasadima kajsije i breskve.
– Pravu sliku o stepenu oštećenja kod ove dve vrste imaćemo tek za nekoliko dana, kada izađemo na teren, ali kasni zimski i rani prolećni mrazevi, najčešće pogode koštičavo voće. To se događa unazad godinama, pa kajsija i breskva stradaju prve. Štete sigurno ima i u Jablaničkom okrugu i naša je procena da će ona premašivati 3o posto. Temperature do -2 oštećuju zametnute plodove, od -2 do -5 otvorene cvetove, a od -5 do -8, neotvorene cvetove. Za nama je ostao jedan izrazito topao period, koji je stimulisao procese u biljkama. Ja verujem da do nedelje neće biti jakih mrazeva, koji bi mogli dodatno pogoditi voće.
Ako ih ipak bude, neophodno je dejstvovati u zasadima i voćari to uglavnom znaju, a najjednostavnija metoda je zadimljavanje.
– Preporučujemo paljenje guma ili nekih drugih prirodnih materijala, koji su vlažni i stvaraju puno dima. Gustim dimnim zavesama voće se može zaštititi, jer se tada temperatura podiže za o,5 do 1,5 stepeni, što je najčešće dovoljno. Postoji i metod zaštite stvaranjem veštačke kiše, kada se raznim prskalicama voda nanosi na biljke. Ona potom prelazi u čvrsto stanje I razvija temperaturu dovoljnu za zaštitu biljaka. Ovaj postupak je vrlo efikasan, ali skup, pa se retko primenjuje u našim voćnjacima.
Stefanović budućim voćarima savetuje da se, pri formiranju zasada opredeljuju za voćne sorte sa kasnim cvetanjem i zrenjem, jer njima mrazevi i niske temperature, ne mogu da naude.
S.Ć.
