Dnevnik Juga Dnevne internet novine juga Srbije
Pandemija korona virusa prekinula je mnoge manifestacije i raznorazna okupljanja, u našoj zemlji i belome svetu, među njima i naš Vinski bal.
Poslednjih godina kao vreme njegovog održavanja ustalio se zadnji vikend u avgustu. Dakle, da je sve kao što nije, ovih bi dana bili slavljenički raspoloženi, obeležavajući 60 godina od prvog i radujući se 35. Vinskom balu.
Povodom godišnjice najznačajnije turističko-privredne u Vlasotincu i kulturno-zabavne manifestacije ovde vam, uz prigodnu (naravno virtuelnu) izložbu dajemo i kratak izvod iz knjige „Vinski bal, prvih 60 godina“, koja uskoro treba da izađe iz štampe, kao izdanje vlasotinačke biblioteke.
IDEJA NIJE NAŠA, ALI KADA SMO JE VEĆ USVOJILI NE ODRIČEMO JE SE
Vlasotinčani vole (naravno, ima i onih koji pripadaju statističkoj grešci pa ne vole) da popiju, i da nazdrave, i da proslave, ali ako bi neko pomislio da je Vinski bal nastao i izrastao iz te njihove naklonosti prema svemu napred navedenom taj bi pogrešio. Tek kad su nam drugi skrenuli pažnju na taj naš dar i mi sami smo pomislili da bi vredelo da se pokažemo.
A počelo je ustvari ovako:
Turistički savez Leskovca je, želeći da obogati ponudu u vreme održavanja Međunarodnog sajma tekstila i tekstilnih mašina u Leskovcu, odlučio da u tu priču uključi i okolna mesta – u Lebanu je trebalo da se ogranizuje „Lovačka priča“, u Grdelici „Ribarske noći“, a u Vlasotincu „Vinski bal“. Ne znamo kako je bilo u Lebanu i Grdelici, ali se u Vlasotincu Vinski bal primio, ili po naški: zapatio – i evo, „patimo se“ s njim već 60 godina.
Prvi Vinski bal održan je u sredu, 13.7.1960, vreme je bilo tmurno, očekivala se kiša, ali je ispalo da ne može biti bolje. Oni koji su sujeverni kažu da je sreda najbolji dan u nedelji za početak bilo kakvog posla – kao da su organizatori Sajma tekstila znali zato, pa su u nedelji Sajma (održanog od 9. do 16. jula) uvrstili Vinski bal u program za taj dan.
Da nije bilo pogreške obaveštava nas Naša reč od 16.7.1960:
„Posebna atrakcija za posetioce Sajma i mnoge građane bio je Vinski bal u Vlasotincu…“. Taj prvi Bal najavljivan je u tadašnjoj štampi kao „Vinski bal pod maskama“! Međutim, maske su brzo pale, pokazale su se nepotrebnim, jer se svako od posetilaca namaskirao od meraka i raspoloženja. Možda i zato što: „Na dan uoči priredbe izdata je ‘naredba’ da je noću, između 13. i 14. jula, u Vlasotincu zabranjena upotreba vode za piće“! (Naša reč, 23.7.1960)
Kao što smo već rekli, Vlasotinčani su sa Vinskim balom potrefili u sred srede, a da li je baš tako bilo najbolje je da vidimo šta piše tadašnja štampa:
„Originalna zamisao o održavanju Vinskog bala u Vlasotincu realizovana je veoma uspešno. Bilo je pesme, igre, svirke, pastrmki, prasića na ražnju, roštilja i pravog vlasotinačkog groma i plemenke. Simpatične improvizacije na tri platoa, od kojih je jedan bio na splavu, odmah su izazvale odobravanje gostiju.“ (Naša reč, 16.7.1960)
A nije da je bilo jednostavno:
„Tri meseca su Vlasotinčani razmišljali o sugestiji da u svome gradu na Vlasini, poznatom po dobrim vinima, prirede vinski bal pod maskama. Formirali su odbor i niz pododbora, pravili, menjali i dopunjavali planove. Zvali umetnike iz Beograda da im pripreme scenario i čudili se njihovim neprihvatljivim zahtevima za visoke honorare. Onda su rešili da se sami, svojim snagama, uz pomoć ljudi iz Leskovca, prihvate posla. I uspeli su. Noću, 13. jula, napravili su atrakciju kakva se samo poželeti može…“. (Naša reč, 23.7.1960)…
