Dnevnik Juga Dnevne internet novine juga Srbije
U trenutku kada je nekadašnji gigant ”Interlemind”, otišao u stečaj, više od sto radnika ostalo je na ulici.
Sva obećanja vladinih službenika, počev od onih da će se fabrika staviti na noge i nastaviti proizvodnju, do toga da se bar zaposlenima namire dugovanja na ime zaostalih zarada i uplate doprinosa, pala su u vodu. Saša Milenković, predstavnik manjinskih akcionara, tvrdi da sada sve zavisi od dobre volje stečajnog upravnika i stečajnog sudije.
Ratujući istovremeno na dva fronta, da dokaže brojne finansijske i pravne neregularnosti u radu preduzeća od momenta privatizacije, s jedne, i za svoje kolege izbori naplatu potraživanja, s druge strane, Saša Milenković, novinare zasipa brdom dokumentacije, do koje je, kaže uglavnom dolazio tek pošto se pozivao na Zakon o dostupnosti informacija. Samo on i najbliži saradnici, u vreme dok je još obavljao funkciju predsednika sindikata, znaju na koliko je jalovih sastanaka pozvan, kome se sve i koliko puta pismeno i usmeno obraćao, koga molio. Nijednu bitku u toj borbi sa vetrenjačama nije dobio. U medjuvremenu je deo ”Interleminda” prodat rumunskoj kompaniji ”Terrastil”, a deo novca, oko 4oo miliona, stečajni upravnik je oročio kod banke i samo na ime kamate ubire oko 4 miliona dinara mesečno. Para za isplatu radnika, dakle ima, kaže Milenković, ali njima upravlja, po svojoj volji, Venceslav Cenić, stečajni upravnik:
– Tražimo njegovo razrešenje, da se radnicima isplate sve zaostale zarade, da im se poveže radni staž, kako bi se odredjenom broju ljudi omogućilo da odu u penziju. Za sada to sprečavaju stečajni upravnik i stečajni sudija Novica Nikolić. Navodno se čeka prodaja Starog pogona, da bi se radnici isplatili, a ja se pitam šta je sa 4o miliona, koji se na račun preduzeća slivaju, na ime kamate. Radi se o ogromnim finansijskim sredtsvima i velikom prostoru za malverzacije i mešetarenje, o čemu imam kompletnu dokumentaciju.
Govoreći u delu ”Interleminda” koji, od prošle godine ima novog vlasnika, Milenković tvrdi da Novi pogon nije prodat Rumunima, već praktično poklonjen, jer je strani investitor, prema kupoprodajnom ugovoru, kupio samo zgrade. Linija za izradu sendvič panela, nova i moderna, nije bila predmet ugovora, ali je ”Terrastil” dobio i nju.
Njegove reči potvrdjuje i Živojin Stefanović, koji je, tada na funkciji predsednika gradske Skupštine, prisustvovao jednom od poslednjih sastanaka sa predstavnicima Vlade.
– Uništen je ”Lemind”, mali rudnik para za grad Leskovac, čija prodaja nije sprovedena ni u interesu radnika, niti u interesu lokalne zajednice. Iako za to postoje ozbiljne indicije, ni ova, ni privatizacije ”Zdravlja” ili ”Nevene”, nisu se našle na spisku onih za koje Evropska unija nalaže proveru. U brojne propuste, za koje ne krivim ni tadašnju ili sadašnju lokalnu vlast u Leskovcu, već državne organe, lično sam se uverio pregledom dokumentacije. Prava manjinskih akcionara su narušena, vlasnik bez kontrole je radio šta je hteo, iako su pojedini sindikalni predstavnici, poput Saše Milenkovića, od početka ukazivali na brojne nepravilnosti. Bojim se da je za ozbiljnije saniranje stanja u ”Interlemindu”, kasno.
Iako , prema rečima stečajnog upravnika, zaposlenima pripadaju zaostale zarade, ali ne i kamata na višegodišnje čekanje, Milenković najavljuje da će ovo svoje pravo kolege i on ostvarivati ako ne pred domaćim, onda pred medjunarodnim sudskim organima, ali i da od borbe za dokazivanje postojanja brojnih neregularnosti u privatizaciji i komadanju nekadašnjeg giganta, neće odustati.
S. Ć.
