Proizvodnja meda – šansa za razvoj leskovačkog kraja

         Udruženje pčelara “Leskovac”, sa istorijom dugom preko 110 godina i velikim entuzijazmom svojih članova, proizvodnju meda na našem području razvija u unosan posao, koji u ova teška vremena porodicama može da obezbedi solidnu egzistenciju.

 

        “Zahvaljujući velikom broju mladih ljudi, koji mogu da spoje biznis i hobi, leskovački kraj postaje prepoznatljiv po pčelinjim proizvodima visokog kvaliteta. Ukoliko pčelar ima preko 50 pčelinjih zajednica, smatra se da se on ovim poslom ne bavi samo zbog ličnog zadovoljstva već je reč o poljoprivrednoj proizvodnji koja može da donese solidnu zaradu. Naše udruženje broji preko 100 članova, od kojih njih dvadesetak ima preko 100 košnica, dok je na području čitavog okruga registrovano oko 300 pčelinjaka sa oko 27 hiljada pčelinjih društava”, kaže predsednik Udruženja pčelara “Leskovac”, Nenad Stefanović.

       Zadnje dve kalendarske pčelarske godine ne možemo se pohvaliti dobrim prinosima jer je u toku cvetanja bagrema period bio izuzetno kišan i hladan tako da nismo imali glavnu bagremovu pčelarsku pašu u našem kraju. Iz tog razloga, naši pčelari bili su uskraćeni za normalne prinose meda koji se kreću oko 20-tak kilograma od jedne paše, a od livadske od 10 do 15 kilograma. Zbog globalnog pomeranja klime i mikroklimat u našem kraju se promenio u odnosu na neke agroekološke uslove od pre 15, 20 ili 30 godina, kada su se prinosi kretali preko 40 kilograma po pčelinjem društvu, objašnjava Stefanović.

        Med je odličan za ljudski organizam i jutro treba početi sa jednom kašikom i čašom mlake vode, kako bismo povećali tonus srčanog mišića, uneli dovoljno vitamina B kompleksa i uspostavili ravnotežu u našem telu, kaže Stefanović.

        Osim bagremovog meda, koji je, testiranjem na svih 27 parametara kvaliteta ostvario visok rejting, naši pčelari se mogu pohvaliti i izuzetnim livadskim medom, kao i medljikom, šumskim medom punim vitamina i minerala koji može postati naš brend jer je po svojstvima daleko iznad vrsta koje se proizvode u drugim delovima Srbije.

       S obzirom na odličan kvalitet pčelinjih proizvoda sa našeg područja, ovogodišnja cena po kilogramu je dosta niska i na početku bagremove paše zbog deficita meda kretala do 5,5 evra, dok je kasnije pala na 3,8 do 4 evra. Ipak, svi pčelari koji su imali dovoljne količine proizvoda, mogli su da ostvare profit od prodaje i da novac ulože u pčelarsku proizvodnju za narednu godinu.

       “Za ovaj unosan posao odlučuje se sve veći broj mladih ljudi, a mi im savetujemo da počnu sa tri do pet pčelinjih društava. Košnica, prazna, sa svim elementima košta oko 35-40 evra, roj pčela od 25-35 evra, i u to društvo se treba uložiti oko 15 kilograma šećera, što ukupno, uz troškove goriva, iznosi minimum 100 evra po jednom pčelinjem društvu, uz obaveznu upotrebu preparata protiv zaraznih bolesti. Ukoliko se ispoštuju procedure i obezbede svi uslovi, i pčelarska godina bude dobra, proizvođač od tri društva može dobiti oko 60 kilograma meda. Od tih pčelinjih društava, proizvođač može fomirati još tri, zatim skupiti polenov prah i od prodaje svih proizvoda ostvariti profit od oko 400 evra. Naravno, mora se voditi računa o poštovanju zakona o držanju pčela, o propisanom rastojanju od glavnog ili atarskog puta, međe, susednih domaćinstava, blizini neke ustanove. Najbolje je odabrati lokaciju na periferiji sela, gde će biti postavljena i tabla sa podacima vlasnika pčelinjaka. Takođe, od velike je važnosti da pčelinjak bude registrovan, da se vodi računa o izboru pčela i higijeni društava, kako ona ne bi predstavljala opasnost po druge pčelinjake”, objašnjava Stefanović.

         Za unapređenje i širenje pčelarske proizvodnje postoje i brojne mere koje sprovodi Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine, a proizvođačima je na raspolaganju i pomoć lokalne samouprave. Grad je prepoznao važnost ove poljoprivredne grane, jer ukoliko pčelarstvo zamre, doći će do smanjenja oplodnje kod raznih voćarskih i povrtarskih vrsta od 30 do 40 procenata, što će se negativno odraziti na prinose, kaže Stefanović.

         Registrovani pčelari ove godine mogli su da koriste subvencije koje daje država i koje su uvećane sa 500 na 600 dinara po košnici. Tu mogućnost iskoristilo je 90 posto naših pčelara, i iako nije reč o velikoj cifri i uplata je malo kasnila, subvencija je svima isplaćena i značajno im olakšala nabavku repromaterijala, konkretno šećera za jesenju prihranu, dodaje Stefanović. 

        Takođe, Grad Leskovac je subvencionisao nabavku nove pčelarske opreme i novih kontejnera za prevoz košnica jer je težnja savremenog pčelarenja da ne bude stacionirano, već pokretno i da se pčelinja društva prevoze sa lokacije na lokaciju i tako postignu što veći prinosi.

        “Na primer, kada se u Leskovcu završi glavna bagremova paša, prelazi se na veću nadmorsku visinu i period paše se produžava, što povećava i prinose. Dešava se da pčelari iz  Šumadije, Beograda i centralne Srbije dolaze čak do Vlasinskog jezera koje je izuzetno bogat resurs i gde je vrlo velika raznolikost biljne flore”, objašnjava Nenad Stefanović.

       Za leskovačke pčelare, značajna pomoć stigla je i od Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju GIZ. Za opremu, vrednu preko 10 hiljada evra, aplicirala su udruženja pčelara “Leskovac” i Beli bagrem” i to je prva veća donacija stranih organizacija nakon više od 15 godina. Leskovačka udruženja dobila su tri kompleta opreme koji sadrže otklapač za saće, dva topionika za ceđenje voska, mlinove za sitnu granulaciju šećera i mešaonu koja šećer prerađuje u pčelinju hranu. Pčelarska oprema nalaziće se u zajedničkim prostorijama i moći će da je koriste registrovani pčelari, članovi oba udruženja, koji će je uzimati na revers i koristiti za dobijanje kvalitetnog meda iz ovog kraja.

            Naredne godine apliciraćemo za nabavku linije za pakovanje meda za hotele, što će povećati cenu naših proizvoda, kaže Stefanović, dodajući da su mogućnosti za izvoz velike. Med se plasira u širom evrope, a skoro 90 posto naše proizvodnje završi u Italiji i Nemačkoj. Ipak, mora se još dosta raditi na udruživanju proizvođača radi njihovog ekonomskog osnaživanja, kao i na uvođenju zakonskih normativa i standarda, kako bi se visoko kvalitetan med sa ovog područja direktno izvozio u zemlje Evrope, kaže Nenad Stefanović.

A. Jovanović