Neobična sudbina Leskovčanke Milice Mršulje – Od ostavljenog deteta do poznate glumice, spisateljice i novinarke

Da život često piše romane i to one sa srećnim krajem svedoči i priča mlade Leskovčanke Milice Mršulje, glumice, spisateljice i naše koleginice novinarke.

Ovih dana upravo je izašao Milicin novi roman “Bez granica 2”, nastavak prve knjige “Bez granica” koja govori o zabranjenoj ljubavi između muškarca u poznim godinama i mlađe devojke.

“Šetajući Pobedinom ulicom srela sam par kod koga se razlika u godinama puno primećivala, dok su prolaznici sa strane komentarisali i upućivali pogrdne reči. To mi je dalo ideju da počnem pisanje prvog romana koji prati život mlade devojke koja ima sve, ali nema ništa, i koja se zaljubljuje u prijatelja svoga oca. Drugi deo prati tok priče i uprkos svim nedaćama koje su ih zadesile kraj je sa hepi endom. Što znači da razlika u godinama čak i kad je velika ako postoji prava ljubav može da se prevaziđe – ističe za Dnevnik Juga Milica Mršulja.

Iza sebe Milica ima i roman “Koma” autobiografsku priču koja na najneverovatniji način svedoči o tome kako život može da ispiše neverovatne scenarije. U knjizi je predstavila čitaocima sebe od perioda rođenja, ostavljanja kao bebe na vratima bolnice, do svojih usvojitelja majke i oca i večito traganje za istinom.

Kad si u komi živ si a nisi živ.

“Tako ja opisujem svoje stanje traganja za sopstvenim identitetom. Čudno je kako sam od svojih vršnjaka na ulici saznala da sam usvojena, a još je čudnije kako je biološka majka iznalazila razne razloge žašto me je ostavila. Kada bih sada koliko godina unazad promenila nešto u svom životu i knjizi to bi bio kraj. U “Komi” stoji da na kraju opraštam, ali sada kada sam i sama majka shvatam zašto to ne mogu. Hvala Bogu pa imam divne roditelje koji su mi uvek bili podrška, jer lepo naš narod kaže, nije majka ona koja rodi već ona koja ti srce i dušu da. A to je moja majka Svetlana, a sada i moja svekrva Slađana.

Sa svojom svekrvom ova mlada Leskovčanka pokrenula je proizvodnju domaćih slatkih i slanih đakonija pod nazivom “Svekrva i snajka” .

“U vreme korone kada je bilo ograničeno kretanje došle smo na ideju da umeće koje poseduje moja Slađana, a to su pite i banice od sukanih kora ponudimo našim sugrađanima. U međuvremenu smo svoj asortiman proširile i na kolače pa tako naši Leskovčani kod nas mogu naći od svega po malo. Naziv za stranicu na društvenim mrežama je smišljen sa namerom, a to je da svekrve i snajke zaista mogu jedna drugu da dopunjuju kao što radimo nas dve i da jedna drugoj budu podrška.

I kao dlanom o dlan shvatismo da sa ovom multitalentovanom mladom ženom razgovoramo sat vremena, jer kad si iskren a imaš bogat i neobičan život kao Milica reči teku kao iz česme. U tom momentu oglašava se tromesečni Ilija koji opominje mamu da je vreme za ručak, a i nas da ovde na razgovor moramo da stavimo zarez, jer Milica sutra ujutru putuje za Beograd zbog gostovanja u jutarnjem programu jedne televizije sa nacionalnom frekvencijom. Opraštamo se, ali ne zadugo jer je sigurno da ćemo o Milici tek pisati.

Ovaj sadržaj je deo projekta koji je sufinansirao grad Leskovac. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.