KUD „Abrašević” ‒ čuvar narodne tradicije

Kroz kulturnu delatnost čuvaju se najlepše vrednosti i tekovine jednog naroda. Kao izvorište kulture na prostoru petorečja, Leskovac je kroz različite istorijske epohe iznedrio pojedince, institucije, udruženja i društva koja su dala veliki doprinos razvoju kulture u gradu.

Istaknuto mesto u zavičajnoj istoriji Leskovca pripada kulturno-umetničkom društvu „Abrašević”. Ovo društvo nastalo je na inicijativu uglednih radničkih aktivista iz Leskovca i uz veliku podršku istoimenog društva iz Beograda. Osnovano je 1905. godine od strane radnika okupljenih u kafani „Central” kao radnička kulturno-umetnička grupa. U početku su većinu članova činili tekstilni radnici, ali ubrzo su se društvu priključili i radnici drugih profesija. Za prvog predsednika društva izabran je Nikola Kostić Andikolj. Prve aktivnosti bile su vezane za pozorišne komade i recitatorske svečanosti.

Pored dramske i recitatorske sekcije, ubrzo po osnivanju počela je da radi i horska grupa. Oslobodilački ratovi i borba za ujedinjenje našeg naroda (1912‒1918) uticali su da društvo izgubi kontinuitet u radu. U okviru prvomajskih svečanosti koje su održane u Svetoilijskom parku 1919. godine na inicijativu Koste Stamenkovića doneta je odluka o obnovi rada KUD „Abrašević”. Tih godina brojni nastupi van Leskovca doprineli su popularizaciji ovog društva i uključivanju mlađe populacije u njegov rad, a proširena je i saradnja i sa sportskim udruženjima u samom gradu. 

Promenljive društvene okolnosti koje su vladale krajem dvadesetih i početkom tridesetih godina 20. veka uticale su na rad društva. Po drugi put u svojoj istoriji KUD „Abrašević” obnovilo je rad 1934. godine. Sve do Drugog svetskog rata ostvarena je uspešna saradnja sa Akademskim pozorištem koje je u jednom periodu vodio Bora Dimitrijević Piksla, istaknuti kulturni radnik iz Leskovca. Osnovne aktivnosti društva bile su vezane za organizovanje pozorišnih svečanosti, recitatorskih večeri, koncerata, igranki i izleta. U drugom periodu postojanja rukovodstvo društva vodilo je računa i o najmlađoj populaciji. Pod okriljem udruženja radila je dečja grupa „Budućnost”.

Još jedan prekid u radu dogodio se posle okupacije u Drugom svetskom ratu. U tek oslobođenom Leskovcu 9. novembra 1944. godine po treći put je obnovljen rad KUD „Abrašević”. U tom periodu najmasovnija je bila horska sekcija koja je negovala narodnu muziku. Novine „Naša reč” iz 1948. godine izveštavale su da je ova sekcija brojala preko 100 članova. Društvene okolnosti u to vreme bile su takve da je težište nastupa bilo usmereno ka fabrikama i vojsci. Puno pažnje posvećeno je folklornim igrama koje su neraskidivo povezane sa KUD „Abrašević” i njegovim aktivnostima. Pedesetih godina 20. veka društvo je imalo više sekcija: horsku, dramsku, folklornu, recitatorsku i baletsku, kao i tamburaški i duvački orkestar. Narednih decenija KUD „Abrašević” razvilo je živu aktivnost, a sve sa ciljem očuvanja kulturnog nasleđa leskovačkog kraja.

Za 117 godina postojanja i rada KUD „Abrašević” je, osim na prostoru bivše Jugoslavije, srpske običaje i folklor predstavio publici u Bugarskoj, Grčkoj, Mađarskoj, Turskoj, Nemačkoj, Belgiji itd. Preko 10.000 koncerata i 12.000 izvođača iz Leskovca i okoline u velikoj meri svedoče o misiji ovog društva na prostoru jugoistočne Srbije. Još jedan prekid u radu društva zabeležen je 2011. godine. Na inicijativu sadašnjeg gradonačelnika Leskovca dr sci. med. Gorana Cvetanovića 2013. godine obnovljen je rad i uz njegovu veliku podršku KUD „Abrašević” od tada radi u okviru Leskovačkog kulturnog centra. Danas KUD „Abrašević” okuplja svoje članove u okviru prvog i drugog ansambla narodnih igara i pesama, kao i u školi folklora, narodnog orkestra i vokalnih solista. 

Kulturne obrasce koje je uspostavilo KUD „Abrašević” na najbolji način oslikava bogatstvo leskovačkog kraja, njegovo materijalno i nematerijalno nasleđe i vrednosti koje su izgradile brojne generacije. Misija ovog društva u trećoj deceniji 21. veka ostaje ista, a to je očuvanje tradicije i buđenje kod mlađih generacija duha zajedništva i pripadnosti zavičaju.