Početna / DOGAĐAJI / Jedna bačena kesa u životnoj sredini ostaje narednih sto do pet stotina godina
Reklama

Jedna bačena kesa u životnoj sredini ostaje narednih sto do pet stotina godina

Međunarodni dan bez plastičnih kesa ustanovljen je na osnovu međunarodne inicijative za budućnost bez plastičnog otpada, koja upozorava svet da je planetarno zagađenje plastikom globalna katastrofa kojoj se razmere tek naslućuju.

Ovog dana, hiljade organizacija širom sveta skreću pažnju javnosti da jednokratne plastične kese, koje čovek koristi u proseku 25 minuta, ostaju u životnoj sredini narednih sto do pet stotina godina, koliko im je potrebno da se raspadnu, a u tom periodu emituju otrovne materije koje zagađuju ekosisteme, vodotokove, zemljište.

Čestice mikroplastike koje pronalaze svoj put preko morskog ekosistema do ljudske trpeze ostavljaju nesagledive posledice po čitav živi svet, uključujući čoveka.

Podaci da se širom sveta svakog trenutka koristi milion plastičnih kesa, da se u EU godišnje proizvede 3,4 miliona tona plastičnih kesica, što odgovara težini više od dva miliona automobila, kao i da je 80 odsto morskog otpada od plastike upozoravaju da je otpad od plastike pošast modernog doba, koju jedino možemo zaustaviti ukoliko se okrenemo ekološki prihvatljivim zamenama.

Ministarstvo zaštite životne sredine je od svog osnivanja prepoznalo problem prekomerne upotrebe plastičnih kesa, koje svojim sastavom čine veliku opasnost za životnu sredinu, pri čemu je uticalo na donošenje mera koje su navele građane, na dobrovoljnoj osnovi, a zatim i pravnim propisima, da drastično smanje njihovu upotrebu.

Istovremeno, radilo se na zameni upotrebe jednokratnih, tankih, i po životnu sredinu i prirodu najštetnijih kesa, sa kesama koje imaju veći sastav biorazgradivosti i kapacitet za reciklažu.

Kampanjom, koju je pokrenulo Ministarstvo u saradnji sa trgovinskim lancima, smanjena je upotreba plastičnih kesa za 80 odsto, što znači da je smanjeno i njihovo odlaganje u životnu sredinu i štetan uticaj na prirodu.

Pored podsticaja na promene navika građana, u toku su aktivnosti koje vode ka trajnom izbacivanju iz upotrebe najštetnijih jednokratnih tankih plastičnih kesa, kao i uređivanje upravljanja plastičnim otpadom.

Ministarstvo, u saradnji sa drugim zainteresovanim stranama, radi na sistemskom uređenju upravljanja plastikom i plastičnim otpadom.

Revidirana je Nacionalna strategija upravljanja otpadom u skladu sa EU direktivama od 2020. do 2025. godine, a u proceduri usvajanja nalazi se predlog izmene Zakona o upravljanju otpadom, kojim će se stvoriti normativne pretpostavke za dodatno uređenje ove oblasti.

Takođe, formirana je radna grupa koja radi na izmenama pravilnika kojim će biti definisani sastav, proizvodnja, stavljanje u promet i drugi značajni aspekti u upravljanju plastičnim kesama.

Ovim dokumentom biće uređena ova oblast i postavljeni okviri i standardi za celu Srbiju, što će pomoći gradovima i opštinama da još lakše izrade planove za smanjenje i izbacivanje iz upotrebe jednokratnih plastičnih kesa u svojim lokalnim zajednicama.

U toku je i rad na transponovanju Direktive EU o jednokratnoj plastici, što će našu zemlju približiti evropskim standardima, kao i rad na promeni sistema upravljanja ambalažnim otpadom i uvođenju depozitnog sistema, čime će se ambalaža i plastika preusmeriti iz životnog okruženja u reciklabilni proces.

Podsticajem građana na vraćanje ambalaže kroz depozitni sistem biće drastično smanjen procenat plastike u prirodi.

Značajna uloga građana i njihova odgovornost za što manje korišćenje jednokratnih plastičnih kesa u svakodnevnom životu i za njihovo pravilno odlaganje čini ih ključnim partnerom u ovom procesu.

Iako se tvrdi da je povećana tražnja za plastičnom ambalažom tokom pandemije koronavirusom, nestanak velikih količina plastike iz prirode koje je nagomilala civilizacija i savremeni način života, od velikog je značaja za ukupan kvalitet življenja i opstanak bogatstva biljnog i životinjskog sveta.

Aktuelna planetarna borba protiv koronavirusa stavlja u fokus i stanje životne sredine kao civilizacijsko pitanje važno za zdravlje ljudi.

Svet ima šanse da iz krize izazvane pandemijom izađe bolji ukoliko, pored  solidarnosti, humanosti i odgovornosti, pokaže razumevanje i mudrost da ne ponavlja iste greške, i hrabrost da otvoreno preispituje najznačajnije probleme današnjice u koje se ubraja i zaštita životne sredine.

Pogledaj takodje

Danas i sutra do 35 stepeni, od srede zahlađenje i narandžasti meteolarm zbog nepogoda

Leto je u poslednjih desetak dana pokazalo svoje pravo lice, i donelo temperature kakve se …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *