Istorija vina među ljude stigla kao dar Bogova

Istorija vina starija je od čoveka i među ljude je stigla kao poklon Bogova.

Bitan segment vezan za vinogradarstvo i vinarstvo jesu priče o njegovom nastanku, prvim zasadima, vinima koja su se pila na dvorovima u vreme donošenja velikih odluka, sklapanja političkih brakova, mirovnih dogovora…Prateći put razvoja vinske kulture može se razumeti i smena civilizacija i istorijskih epoha.

Može se reći da je ovaj “čudesan napitak” postao moderan u IX  veku p.n.e. Arheološka iskopavanja pokazuju da su prva vina nastala u području današnje Jermenije i severnog Irana. U Bibliji, u kojoj se vino spominje preko 500 puta, ostalo je zapisano da je Noje, kada ga je potop izbacio na planinu Ararat, tu zasadio i prvi vinograd. Vino je polako ali sigurno osvajalo svet, a kada su ga probali egipatski faraoni, po njihovom nalogu sadili su se vinogradi, ne preveliki, ali taman toliki da eliti pruže posebno uživanje. Oni su izmislili tehniku presovanja grožđa i usavršili uzgajanje vinove loze, a pravili su crveno i belo pustinjsko vino koje je bilo veoma slatko.

Nije trebalo dugo ni da čaroban ukus pokori Staru Grčku. Vino predstavlja važan deo grčke kulture već 6500 godina unazad, o čemu svedoče brojni arheološki pronalasci sa teritorije cele  Grčke. U staroj Grčkoj, vino je  bilo slavljeno bozanstvom-Dionisom.

Tokom vizantijskih godina, vinogradska tradicija nastavljala je da  cveta u drevnim vinarskim regijama Grčke. Pravoslavno hrišćanstvo bilo je usko povezano sa potrošnjom vina. Tokom verske ceremonije za vino se zaista verovalo da se transformiše u krv Hristovu.

Osnivanje i jačanje vinske  kulture u  Evropi, a samim tim i u Srbiji, bilo je pod uticajem starih Rimljana, koji su  najviše doprineli klasifikaciji vrsta grožđa, posmatranju i beleženju njegovih najboljih karakteristika, identifikovanju oboljenja i prepoznavanju karakteristika određenih zemljišta.

Dolaskom na Balkan u VII veku, Sloveni su se upoznali sa gajenjem vinove loze. Razvoj srpske države u srednjem veku za vreme srpske dinastije Nemanjića (od XI do XIV veka) je istovremeno značio poklanjanje sve veće pažnje vinogradarstvu. Tome je doprinela i činjenica da su paganska slovenska plemena prihvatila hrišćanstvo, u kom vino ima značajnu ulogu kao simbol Hristove krvi.

Razvoj vinogradarstva u ovom periodu se vezuje za manastirska imanja i posede srpskog plemstva. Svi srpski vladari su vinogradima poklanjali veliku pažnju i na taj način stvorili temelje današnjih vinskih rejona.

Ukus vina nije uvek bio isti. Dok se nije došlo do modernih načina obrade i čuvanja vina, odnosno tek je Pasterovo otkriće mikrobiološkog procesa pravljenja vina u 19. veku vinu donelo ukus kakav danas poznajemo. Do tada su vina uglavnom bila slatka, dok istoričari tvrde da u Starom veku nisu bila pitka, već su više ličila na sirup.

Najveći razvoj vino doživljava u XVI i XVII  veku, posebno kada je Englez Digbi, 1622. godine, izumeo staklenu flašu koja je promenila tok vinske istorije.

Ovaj sadržaj je deo projekta koji je sufinansirala opština Vlasotince. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.