Danas je Vidovdan – Praznik koji otvara oči

Vidovdan je nepokretni verski praznik koga praznuju Srpska pravoslavna crkva (15. juna po julijanskom kalendaru, 28. jun po gregorijanskom) i Bugarska pravoslavna crkva i jedan je od najvećih srpskih praznika. Kod Srba je poznat pod nazivom Vidovdan, a kod Bugara Vidovden ili Vidov den.

Značaj Vidovdana za srpski narod proističe iz istorijskih događaja koji su vezani za taj datum. Od svih je najznačajniji Kosovski boj, pogibija kneza Lazara (1371—1389) i tzv. propast Srpskog carstva, pa se tog dana, pored svetog Amosa, od početka 20. veka slavi i crkveni praznik Svetog velikomučenika kneza Lazara i svetih srpskih mučenika.

Praznik je posvećen Caru Lazaru, jednom od srpskih velikana koji su vladali srpskim carstvom nakon smrti Dušana Silnog.

Nakn smrti cara Uroša, patrijarh Jefrem je tadašnjeg kneza Lazara, krunisao za srpskog cara. Lazar je slao izaslanstvo u Carigrad sa monahom Isaijom i molio se da se skine anatema sa srpskog naroda. Nakon pogibije 28. juna na Kosovu, srpska vojska izgubila je bitku od tadašnje turske sile, nakon čega je turski car Murat posekao svetog mučenika Lazara. Njegovo telo preneto je i sahranjeno u manastiru Ravanica kod Ćuprije.

Kada je počela seoba Srba, narod je njegove svete mošti sklonio i preselio u manastir Ravanicu na Fruškoj gori. Za vreme Drugog svetskog rata, 1942. godine, njegovo telo preneto je u Beograd, gde je počivao sve do 1988. godine kada je prenet u manastir Gračanicu na Kosovu. Odatle je 1989. godine, preneto u Lazarevu zadužbinu manastira Ravanicu, nadomak Ćuprije, gde i danas počiva.

Sagradio je mnoge crkve i manastire. Najpoznatiji su Ravanica i Lazarica. Takođe, obnovio je i manastire Hilandar i Gornjak, a bio je i ktitor ruskog manastira Pantelejmona.

Vidovdan predstavlja Dan žalosti, pa je srpski narod zadržao običaj da se na taj dan ne igra i ne peva, te da se zaustave svi veliki poslovi. Za Vidovdan se u crkvama obavljaju pomeni za sve postradale u ratovima. Vidovdan je državni praznik u Republici Srbiji. Obeležava se radno, a u spomen na Kosovsku bitku, koja se odigrala 28. juna 1389. godine, odnosno 15. juna po starom kalendaru na Gazimestanu i predstavlja sećanje na poginule u svim ratovima.

Prema predanju crkve, uoči boja na Kosovu knezu Lazaru se javio anđeo Gospodnji, a njegove reči zabeležio je narodni pesnik: „Kojem ćeš se privoljeti carstvu dal’ zemaljskom ili nebeskome?“

Na mestu bitke na Gazimestanu, kao endemska vrsta postoji crveni kosovski božur. Prema narodnom verovanju, u ponoć uoči Vidovdana, reke postanu crvene i poteku uzvodno.