Čuvena srpska književnica i akademik, Svetlana Velmar Janković, deo detinjstva provela u Vučju, a prvi uzor joj bio jedan leskovački lekar i pisac

Poznata književnica je, u intervjuima, često govorila o ratnim godinama koje je provela u Vučju, u vili svog teče Laze Teokarevića.

Svetlana Velmar Janković (1933-2014), bila je ćerka Vladimira Velmar Jankovića, srpskog pisca i Milice, rođene Vulović. Njen deda po majci, Velislav Vulović,bio je inženjer, ministar i predsednik beogradske opštine.

Bežeči od vrtloga rata, čuvena književnica je deo detinjstva provela u Vučju, u krugu porodice svog teče Laze M. Teokarevića, sina Dimitrija Mite Teokarevića. Opisujući događaje iz svog života, sećala se ljudi koji su bili nerazdvojni deo njenog odrastanja i sazrevanja i ostavili traga na nju i njeno buduće delo. Jedna od njih je i porodični prijatelj i lekar iz Leskovca, Žak Konfino. On je dosta vremena provodio u Teokarevićevoj vili, u društvu porodice Velmar Janković. Zato se u njoj, pričala je kasnije, rodila želja da, kad poraste, bude kao čika Žak, dečji lekar i pisac.

Nije poznato da li je Svetlana Velmar Janković kasnije dolazila u Vučje, ali je ostalo zabeležen njen boravak u Leskovcu, kada je otvorila legat Nikolaja Timčenka, u novom prostoru.

Jedna od najuspešnijih srpskih književnica, akademik i dobitnica brojnih nagrada, Svetlana Velmar Janković, iza sebe je ostavila desetine romana (“Dorćol”, “Lagum”, “Bezdno”, “Vostanije”, “Nigdina”, “Prozraci”, “Savremenici”, “Ukletnici”) eseja, pripovedaka, sećanja, ali i dve drame i monografiju ”Kapija Balkana”. Preminula je u Beogradu, 2014. godine.

Ovaj sadržaj je deo projekta koji je sufinansirao grad Leskovac. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.